REX :: U fokusu http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/rss.html Lista vesti sr http://www.rex.b92.net/img/logo1.png REX :: U fokusu http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/rss.html Migranti ante portas http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5739/Migranti+ante+portas.html Zazor centra od periferije i njegova gadljivost prema ljudima koji žele da pređu granice se može razumeti i kao odraz straha od onih koji žele da prevaziđu klasne granice. Aktueln​o​ ​podizanje zida na mađarskoj granici je tako ​samo jedna od refleksija evropske imigracione agende.

Mnogi su se istoričari i istoričarke sporili oko trenutka u kojem je zapadni deo rimske imperije definitivno propao, pa iako kao trenutak definitivnog pada najčešće identifikujemo 476. godinu, bitno je podsetiti da su i mnogi drugi datumi bili i ostali u opticaju. To je možda i pitanje s najvećim simboličkim kapitalom u istorijskoj nauci. Ali ne samo zbog romantične vizije Rima ili fascinacije rimskim zakonodavstvom i velelepnom arhitekturom, već zbog proste činjenice da i Imperija može pasti. I taj je pad ostao neprijatno podsećanje za sve one strukture moći koje misle da će njihov trenutak trajati zauvek, da se istorija završila, da je pronađeno sve što je imalo biti pronađeno i da alternative nema. Zapadno rimsko carstvo palo je tako što su se vojne formacije s Rajnske granice povukle u metropolu: to su iskoristile horde imigranata, jedne novogodišnje noći prešli su zaleđenu reku i voila ‒ Rim je nakon nekoliko decenija pao. Popularni su se mitovi zadržali i do danas: svakako najpoznatiji mit je onaj o „pljački Rima": Goti uleću, siluju i ruše sve pred sobom. Uistinu, u Rimu je tada bilo i malo toga da opljačka i malo ko da se siluje. Pljačku su pre konstruisali moderniji istoriografi da bi pokazali da oni koji dolaze s periferije mogu samo da ruše, pljačkaju i siluju. Njihova je gadljivost od periferije koja provaljuje preko granica bila i ostala refleksija straha od onih koji žele da pređu klasne granice.

Paralela sa sadašnjim evropskim agendama, praksama i strahovima ispostavlja se sama: limes se iznova diže na glavnim rutama kojim se odvija savremena globalna Seoba Naroda: Evropska unija dogovara utvrđivanje limesa na Mediteranu, Mađarska planira odbrambenu liniju na granici sa Srbijom, Bugarska je svoj zid odavno izgradila.1 Granica Srbije i Mađarske jedna je od arterija pomeranja ljudi u Zapadnu Evropu: manje od dvesta kilometara granice predstavlja trenutno najpristupačniju rutu.

Mađarski primer se ovdašnje javnosti svakako najviše tiče: iako se tvrdi da je glavna tačka spora, zapravo, simbolički momenat ‒ navodno, najavljeni zid bi mogao izgledati kao da je podignut protiv stanovništva Srbije ‒ pozadina spora je daleko pragmatičnija. Iza političkih prepucavanja dva premijera stajale su argumentacije za domaće upotrebe, ali i jedan i drugi premijer zapravo imaju isti strukturalni motiv: smanjiti troškove zadržavanja mase ljudi koji su se namerili na Zapad. Jedan želi da se protok zapuši i da se migranti i migrantkinje zaglave na teritoriji južnog komšije, drugi želi da oni što pre i što lakše proteku do severnog. Ali istovremeno se lokalnim glasačima prećutkuje činjenica da je mađarski zid samo evropska imigraciona agenda nastavljena drugim sredstvima. Sistemom bilateralnih i multilateralnih ugovora evropska administracija teret „brige" o imigrantima ostavlja državama koje se nalaze na putu migracija, kao što su Srbija i Mađarska. U pitanju je tipičan slučaj diversifikacije troškova, s jednom razlikom: troškove delimo svi da bismo rešili problem koji se, u krajnjem slučaju, tiče kapitalističkog i ideološkog centra Evrope. Cinik bi primetio da je u pitanju solidarnost siromašnih s bogatima ‒ prisilna doduše, ali kako bi drugačije ovakva solidarnost bila moguća?

Države koje imaju nesreću da se nalaze na rutama populacionog toka jedne drugima prebacuju vruće krompire (ljude) i nalaze se u sve oštrijem konkurentskom odnosu, pa se otvorila još jedna „trka do dna". Dakle, nakon što decenijama gledamo trku u smanjivanju radničkih i ženskih prava, ekoloških standarda i liberalizaciji tržišta za kapital, ubuduće ćemo gledati i trku do dna u surovosti prema globalnom lumpenproleterijatu (kapitalizam, kao što znamo, obožava konkurenciju).

Ali problem se nikakvim policy pristupima neće rešiti, samo će biti uvaljen nekom drugom. Tako se on pokušava utrapiti južnom susedu, na sličan način na koji se pokušavao i pokušava uvaliti i pežorativni epitet „balkanski". Ono što je nekada bilo lepljivo „balkansko blato" danas će biti mase izgladnelih tela koja čekaju ispred zidova Evrope i na kojima je ispisano naličje globalnog kapitalizma. Možda bi se mogla iznova promisliti i ona devetnaestovekovna anegdota o ambasadoru i neugodnoj situaciji nastaloj prilikom silaska iz kočije: strani će ambasadori odsada ‒ dok izlaze iz automobila ‒ umesto u konjsko, zagaziti u migrantsko govno. No to nije nikakav kuriozitet2, već strukturalno nužna i neizbežna posledica: Balkan je postao glavna ruta migracije iz Azije, pa se od balkanskih država u budućnosti očekuje da se bespogovorno pobrinu da ove populacije ne stignu na željena odredišta te da ih lokalne birokratije zadrže u svojevrsnim pravnim limbovima i prelivnim šahtovima; sve sa ciljem da se ne bi uznemirio lagani san privilegovanih stanovnika centra. Periferne države se stoga pretvaraju u vojne oblasti, stanovništva u legije kojima se delegira branjenje ovog ili onog dela granice; a tu su, naravno, i centurioni i prefekti, koji se nagrađuju tolerisanjem ponašanja koja bi u metropoli bila nedopustiva. Tako je sloboda centra zapravo sloboda od populacionih režima koji se proizvode na periferiji. Jer u kontekstu globalnog kapitalizma prava je moć prebaciti probleme drugima, a prava je sloboda uživanje u iluziji samodovoljnosti i slobodi od problema.

Naravno, kada je u pitanju ograda koja će (možda) biti izgrađena, problem je i estetski koliko i politički. Licemerna briga političke elite aktivirana je i zbog toga što bi možda, gledano kroz stočnu ogradu, postala jasnija i antiemancipatorska priroda savemene Evrope-tvrđave, a specifično bi uređenje Evropske unije pokazalo svoju pravu svrhu: postoji zajedničko tržište, kapital se ljulja tamo-amo potpuno slobodno, centar Evrope se proglašava „slobodnim", ali se u isto vreme zadržavaju nacionalne države da bi odigrale ulogu periferije: bazeni jeftine i prekarne radne snage, ili vojne krajine okrenute pretnji sa Istoka, ili i jedno i drugo.

Migranti i migrantkinje koji dolaze nisu samo autohtoni siromasi Istoka, već posledica globalizacije koja je deregulisala granice za kapital da bi se on mogao koncentrisati u protočnim čvorištima: metropolama i privilegovanim državama. Pa pošto ljudi imaju jednu neobičnu osobinu ‒ žele da žive život dostojan čoveka ‒ stanovništvo je krenulo za njim. A da bi se odbranila privilegovana pozicija onih u metropolama i kojima je omogućen pristup kapitalu, bilo je potrebno izgraditi različite ‒ administrativne, fizičke i diskurzivne ‒ granice koje će taj protok zaustaviti. Do izražaja je došao temeljno ambivalentan odnos kapitala prema granicama: one su loše ako zaprečavaju protok kapitala, ali su i te kako dobre ako sprečavaju socijalnu i klasnu mobilnost stanovništava kao i pristup lekovitoj radijaciji kapitala koncentrisanog u metropoli. Tako je Evropa izgradila čitav sistem komplikovanih, kompleksnih, preklapajućih a istovremeno i visokotehnologizovanih i militarizovanih snaga za odvraćanje neprijatnih pridošlica: ograde, policijske snage, pravne zavrzlame država koje vam se nalaze na putu ako se pomerate prema centru Evrope, komunalne policije za kontrolisanje klasne/rasne higijene urbanih sredina i slično. Ali problemi se masovnih migracija ‒ koje su po brojnosti već prešišale one migracije izazvane Drugim svetskim ratom ‒ u kontekstu savremenog globalnog kapitalizma ne mogu nikada rešiti.

Sila boga ne moli, ali ne mole ga ni globalne tendencije ni populacije koje su se pokrenule u potrazi za egzistencijom, a ponajmanje ga mole strukturalni antagonizmi kapitalističke proizvodnje. I nijedna evropska agenda neće zaustaviti priliv izbeglica koje vrše pritisak na novostvorene limese. No krajnje zanimljivo jeste i podsećanje da postoji još jedan tvrdoglavi mit moderne istoriografije: onaj o „mračnom veku" koji je nasledio svetlo Imperije. Uistinu, veliki broj istoričara bi se danas složio da je kastinsko (i sirotinjsko) društvo kasne rimske imperije zamenilo egalitarnije, a vrlo verovatno i efikasnije, društvo proto-državno-plemenskog uređenja. Drugim rečima, ljudi s periferije doneli su globalnu promenu nabolje. A pravo „mračno doba" jeste onaj period u kojem se imperija na izdahu bori protiv globalnih tendencija kojima je sama kumovala.

Krajnje je zanimljivo: granice se danas uspostavljaju na istim onim mestima i područijima na kojima ih je postavljala imperija: Severna Afrika (nekada zarad odvraćanja navale iz Podsaharske Afrike/danas zarad odvraćanja navale iz Libije), Balkan (i nekad i sad zarad odbrane s jugoistoka i onih koji kopnenom rutom dolaze u Evropu), Istočna Evropa (zarad odvraćanja nekad Germana/danas poljskih vodoinstalatera).
A ni odveć imaginarna situacija: administracija se u glavnom gradu tvrdoglavo trudi da za sve veći broj imigranata ne obezbedi adekvatne higijenske i sanitarne uslove.

Autor:Stefan Aleksić

Izvor:masina.rs

Originalni članak možete pogledati OVDE 

]]>
Thu, 20 Aug 2015 21:40:47 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5739/Migranti+ante+portas
Ko su Čuvari zakletve sa M4 puškama u Fergusonu? http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5736/Ko+su+%C4%8Cuvari+zakletve+sa+M4+pu%C5%A1kama+u+Fergusonu.html Grupa teško naoružanih građana koji sebe zovu Čuvari zakletve stigla je u ponedeljak u Ferguson usred sukoba demonstranata i policije za nerede.

 

Rojters ih opisuje kao „udruženje sadašnjih i bivših pripadnika SAD i policije čiji je cilj zaštita Ustava Sjedinjenih Država".

Kako piše „Njuzvik", njihovo prisustvo izazvalo je bes lokalnog stanovništva, jer su kroz masu ljudi šetali noseći u rukama poluautomatske puške M4.

Ističe se da njihov izgled samo doprinosi još većoj napetosti u ionako demonstracijama razrušenom gradu.

Čuvari zakletve su novinarima rekli da su izašli na ulice kako bi zaštitili nekoliko novinara portala „Info-vors", konzervativnog medija koji često objavljuje teorije zavere.

Jedan od novinara tog portala, Džo Bigz, pričao je za „Njuzvik" o njegovoj naoružanoj pratnji. On ističe da su se on i Čuvari zakletve sastali jer ljudi nisu mogli da zaštite svoje prodavnice.
Zbog toga ta grupa čuva zgrade koje se nalaze na putu demonstranata iako i dalje nema dozvolu vlasnika tih zgrada, navodi Bigz.

„Rekli su mi, 'Hej, pošto nemamo šta da radimo, možemo da vam pomognemo'. Što da ne, rekao sam", ističe Bigz, dodajući da se nakon toga uvek osećao bezbednim.

Govoreći o reakcijama ljudi na Čuvare zakletve, on ističe da negativna percepcija o njima dolazi iz pogrešnog razumevanja.

„Neki ljudi su nas nazivali rasistima, jer smo beli i zbog činjenice da smo imali naoružane ljude oko sebe. Umesto pištolja, ovi tipovi nose M4. Većinom su bivši vojnici kao ja, tako da im je u prirodi da imaju nešto takvo oko sebe", kaže on.

Kako navodi, bilo je i ljudi koji su im prilazili i rukovali se, ali takve slike nećete videti u medijima.
„Takva slika se ne uklapa u uobičajeno opšteprihvaćeno shvatanje. Beli ljudi sa oružjem su automatski rasisti ili tako nešto", ističe on, dodajući da ljudi imaju potpuno pogrešnu sliku o tome šta se dešava.

Osim toga, Bigz dodaje da „mnogo provokatora dolazi sa strane".

„Oni pokušavaju da iskoriste situaciju koja je ionako loša kako bi obijali prodavnice i krali stvari. Ono što Čuvari zakletve rade jeste da sprečavaju da se to ne desi", zaključuje on.

Na kraju samo dodaje da niko ne piše o vlasnicima prodavnica koji su sa oružjem takođe čuvali svoje prodavnice, da on takođe u hotelskoj sobi ima pištolj, kao i da je to njegovo ustavno pravo.

„Zbog toga mi imamo Drugi amandman - da bismo mogli da zaštitimo sebe, svoje vlasništvo i svoje porodice", zaključuje Bigz.

Izvor: B92

Originalni članak možete pročitati OVDE 

]]>
Wed, 12 Aug 2015 14:18:34 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5736/Ko+su+%C4%8Cuvari+zakletve+sa+M4+pu%C5%A1kama+u+Fergusonu
BORIS DEŽULOVIĆ: Sećam se oluje koja je avgusta 1990. razbacala balvane od Hrvaca do Knina http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5732/BORIS+DE%C5%BDULOVI%C4%86%3A+Se%C4%87am+se+oluje+koja+je+avgusta+1990.+razbacala+balvane+od+Hrvaca+do+Knina.html Prenosimo prvi tekst Borisa Dežulovića za tjednik srpske manjine u Hrvatskoj Novosti, pod naslovom "Sećate li se oluje?"

Oluja, avgust mesec, subota, podne: topao vetar s Dinare razvija na kninskoj tvrđavi džinovsku trobojku zastavu, a tamo dole, na krajinskim drumovima, kolone prljavih automobila, oznojeni mrki vojnici s pretećim dugim cevima i uplašen neki svet koji ne zna šta ga čeka u mesecima i godinama koje slede.

Dabome da se sećam. Oluja je valjda bila, šta drugo, kad su te vrele avgustovske subote polomljena popadala sva stabla i bandere pod Dinarom, a moj drugar Predrag i ja uputili se u Krajinu da vidimo to čudo neviđeno - drveće i stenje rasuto po cesti od Hrvaca do Knina.

Oluje koja je 17. avgusta 1990. po krajinskim drumovima razbacala balvane, u Srbiji se, međutim, malo ko uopšte seća. Sva su sećanja na Balkanu oštro presečena, a svaki srpski pomen na avgustovsku oluju počinje od 1995. godine. Dan će tada biti 5. avgust, a boje na zastavi s kninske tvrđave malo drugačije raspoređene, ali jednako će biti subota, i jednako će biti kolone prljavih automobila na krajinskim drumovima, oznojeni mrki vojnici s pretećim dugim cevima i uplašeni neki svet koji neće znati šta ga čeka u mesecima i godinama koje slede.

Tačno pet godina i dvesta pedeset subota u to će vreme već proći od subote 17. avgusta 1990., kad smo Predrag i ja iza Hrvaca pokušavali da razgovaramo sa rabijatnim nekim tipom što nam se kalašnjikovom unosio u kola. Na poslednjoj barikadi pred Kninom - a sećam se da je bila napravljena od kamenih gromada na poslednjoj serpentini stare ceste nad gradom, neposredno pre tunela - pitali smo naoružane pobunjenike čime će se baviti, od čega će živeti kad onu orijašku zastavu Srpske autonomne oblasti Krajine sa kninske tvrđave jednog dana podignu pred staklenim tornjem Ujedinjenih nacija na Ist Riveru, i ponosno zavijore kao zastavu Republike Srpske Krajine. ‘Od čega ćemo da živimo? Od drumske pljačke, kao i prije', oholo nam je odgovorio jedan od njih, pozdravljen zadovoljnim cerekom ostalih.

Kasnije te subote jednako će na trgu pred železničkom stanicom u Kninu govoriti bahati vojnici i građani okupljeni oko reporterske ekipe ustaške Slobodne Dalmacije iz Splita, mrtvi-ozbiljni i upravo potresno euforični, muda natečenih od samouverenosti objašnjavajući kako će SAO Krajina živeti od Miloševićevih strateških ulaganja, te poreza, carina i trošarina na sav saobraćaj i transport preko teritorije kojom je Hrvatska presečena na dva dela.

Oholost, bahatost i samouverenost ljudi koji će tačno pet godina kasnije žene, decu i porodične albume potrpati na traktore, preovlađujući su utisci iz moga sećanja na Knin, Civljane, Kistanje i druga mesta kojima sam kao reporter lutao posle oluje što je tog avgusta nanela balvane na ceste. Da, i strah: sledećih dana i meseci jednako će - kao i posle Oluje 1995. - biti zapaljene stotine kuća i ubijene stotine civila, i jednako će iz svojih domova biti proterano dvesta hiljada ljudi, koji će žene, decu i porodične albume potrpati na traktore, pa onda godinama u sportskim dvoranama, derutnim hotelima i izbegličkim centrima sakupljati krhotine svojih razbijenih života i sanjati povratak. Samo što su tada, 17. avgusta 1990., to bili Hrvati.

Hoćete li priču o 5. avgustu? Evo jedne: 5. avgusta ujutro vojnici su upali i u uspavano ličko mesto Lovinac, uhvatili pet tamošnjih pružnih radnika, izveli ih iz sela, brutalno masakrirali i bacili u žbunje. Dve hiljade Lovinčana u paničnom je strahu pobeglo preko planine, a od svega stotinak starih i nemoćnih što su ostali u svojim kućama, nakon tog 5. avgusta ubijeno je njih četrdeset i pet.

Eh, da: bio je to 5. avgust 1991. godine. Lovinac je, naime, bio hrvatsko selo, a ubojice tada u uniformama Vojske RSK.

Danas, kad Srbija u nemoćnom gnevu gleda Hrvate - što se nadmeno kurče besmislenom vojnom paradom u znak sećanja na svoj 5. avgust i slavnu Oluju - lovinačkog 5. avgusta u srpskom sećanju nema. Nema ni 17. avgusta, ni balvana na cesti Hrvace - Knin, ni onih bahatih, oholih i samouverenih drumskih poreznika, ni carina od kojih će krajinski Srbi živeti, ni oružja od kojega će njihovi komšije Hrvati umirati. Cela je ta memorija danas površna, ceremonijalna i parapolitička, baš kao, uostalom, i hrvatsko prigodno, paradersko sećanje lišeno svakog saosećanja.

Hoćete li, uostalom, i jednu priču o tome? Hoćete li priču o paradi i kurčenju?

Bilo je, naime, već toga, bilo je postrojenih šapki i počasnih plotuna, visokih gostiju u loži i Božjih blagoslova, bilo je već uglancanih samohotki, podmazanih tenkovskih gusenica i ulaštenih vojničkih čizama što su gazile preko etnički očišćene svete grude, stupajući u slavu velikih bitaka i slobodnog Knina: eno pukovnika Milorada Stupara gde nadmeno stupa isukane oficirske sablje i predaje raport predsedniku Republike Srpske Krajine Milanu Martiću, eno i episkopa dalmatinskog vladike Longina kako osveštava ratnu zastavu Vojske Republike Srpske, eno dole na pisti uz ‘Marš na Drinu' stupa Korpus specijalnih jedinica, za njim gmižu artiljerijski i mehanizovani ešaloni, kolone tenkova, haubica i raketnih sistema, nebo u skladnim trojkama paraju avioni i helikopteri, a uz pistu razdragan narod, žene u letnjim haljinama i deca u Zvezdinim dresovima igraju na taktove kninskih Minđušara - sećate se Minđušara, kretenskog srpskog odgovora na Tompsona? - ‘Ovo je naša zemlja, naša Krajina'.

Veličanstvena vojna parada na poligonu u Slunju bila je organizovana o Vidovdanu, na krsnu slavu Vojske Republike Srpske Krajine, 28. juna 1995.: jedva mesec dana kasnije neće biti ni Vojske ni Republike Srpske Krajine. Da je, eto, kratko srpsko pamćenje olujnog leta 1995. samo mesec dana duže, setio bi se neko prigodno ovoga leta, na okruglu dvadesetu godišnjicu, barem tog davnog nadmenog kurčenja i jedne besmislene vidovdanske vojne parade u slavu srpskog junaštva i kosovske bitke.

Dvadeset godina sećanja na nevine žrtve Oluje, jebiga, neodvojivo je od sećanja na onih pet godina i nevine žrtve koje su mu prethodile. Kao što je prigodno sećanje na dvesta hiljada nesrećnika što su pred zmijskim Tuđmanovim pozivom da ostanu u kućama potrpali krhotine svojih života u traktore, neodvojivo od sećanja na onaj visoki zid ravnodušnosti i prezira na koji su naišli u rođenoj Srbiji.

Vreli je dakle 17. avgust, jedna subota, podne: na drumovima kolone prljavih automobila, oznojeni mrki vojnici s pretećim dugim cevima i uplašeni neki svet koji ne zna šta ga čeka u mesecima i godinama koje slede, ali ovaj 17. avgust pada 1995. godine, prljavi automobili imaju kninske registracije, a uplašeni svet koji ne zna šta ga čeka krajinski su Srbi. Mrki vojnici s pretećim dugim cevima sada su pak srpski graničari: na kraju velikog istorijskog kruga izbeglicama iz propale Republike Srpske Krajine zabranjeno je da priđu Beogradu - vojno sposobne muškarce odvajali su i slali u Arkanov kamp u Erdutu, a ostale, sve po Ćosićevim uputama za ‘humano preseljenje', preusmeravali na Kosovo.

Taj dan - 17. avgust - u srpskom istorijskom pamćenju, međutim, ne postoji. A zgodna je i poučna slučajnost da 17. kolovoza iz gregorijanskog kalendara po julijanskom pada 4. avgusta - na dan kad je počela Oluja.

Setite se zato ponekad 17. avgusta. Setite ga se barem za deset dana, na dvadeset petu godišnjicu one strašne oluje što je razbacala balvane po cesti od Hrvaca do Knina.

Autor: Boris Dežulović

Izvor:lupiga.com

Originalni članak možete pogledati OVDE 

]]>
Tue, 11 Aug 2015 10:17:21 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5732/BORIS+DE%C5%BDULOVI%C4%86%3A+Se%C4%87am+se+oluje+koja+je+avgusta+1990.+razbacala+balvane+od+Hrvaca+do+Knina
Dan sećanja na stradanje Srba i žalosti zbog Oluje http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5730/Dan+se%C4%87anja+na+stradanje+Srba+i+%C5%BEalosti+zbog+Oluje.html U Srbiji se obeležava Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ratovima '90, a proglašen je i Dan žalosti povodom 20 godina od progona Srba u akciji "Oluja".

Pre tačno dve decenije, 5. avgusta, iz Hrvatske je proterano više od 200.000, a ubijeno i nestalo skoro 2.000 Srba. Vlada je apelovala na građane da u podne zastanu uz sirene i zvona sa hramova Srpske pravoslavne crkve i odaju poštu stradalima.

Parastos nastradalima u Hrvatskoj i BiH biće održan u Crkvi Svetog Marka u 11 časova.

Godišnjica "Oluje" biće obeležena nizom manifestacija, pa će tako u Beogradu u 11 časova na Savskom trgu predstavnici više udruženja ratnih veterana i invalida položiti vence na spomenik "Žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990. - 1999. godine".

Na platou ispred Skupštine grada, deset minuta pre podneva biće odata počast žrtvama "Oluje", a najavljeno je prisustvo gradskih zvaničnika. U Sava centru u 14 sati počeće Memorijalna akademija u organizaciji Koalicije udruženja izbeglica.

I Srpska radikalna stranka obeležiće godišnjicu "Oluje" skupom ispred ambasade Hrvatske, a protest je zakazan za 17 sati.

Ministarstvo kulture i informisanja pozvalo je medijske kuće da se "striktno pridržavaju obaveza o obeležavanju dana žalosti, koje su jasno definisane zakonskim odredbama".

"Mediji su dužni da svoje programske šeme detaljno prilagode danu žalosti, uključujući i emisije namenjene inostranstvu, kao i da emituju prikladnu muziku i emisije, umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih sadržaja sa zabavnom i narodnom muzikom", navodi se u saopštenju.

Na naslovnim stranama dnevnih novina koje treba da budu isključivo u crnoj i beloj boji, što važi i za fotografije, potrebno je objaviti i odluku o proglašenju dana žalosti i njegovom obeležavanju.

Zbog dana žalosti danas je otkazan i program sabora Trubača u Guči.

U skladu sa Zakonom, obavezu da prilagode svoje programe imaju i sve ustanove kulture.

Izvor: B92

Originalni članak možete pogledati OVDE 

]]>
Thu, 6 Aug 2015 13:16:24 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5730/Dan+se%C4%87anja+na+stradanje+Srba+i+%C5%BEalosti+zbog+Oluje
Knin: Hrvati slave "Oluju", stigao i Gotovina http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5731/Knin%3A+Hrvati+slave+%22Oluju%22%2C+stigao+i+Gotovina.html U Kninu je tradicionalnim manifestacijama počelo obeležavanje 20. godišnjice vojno-policijske akcije “Oluja“.

Tokom te akcije koje je iz Hrvatske proterano više od 220.000 Srba, a više od 2.000 ih je ubijeno ili nestalo, a u Srbiji je u znak sećanja proglašen Dan žalosti.

Hrvatska 5. avgust obeležava kao Dan pobede, domovinske zahvalnost i Dan hrvatskih branitelja. Prema najavama hrvatskih medija posebno ove godine celodnevno slavlje će u Kninu biti svečano.

U sredu ujutru je iz Knina prema Vukovaru pušteno hiljadu belih golubova.

U Srbiji će tradicionalno biti održan parastos svim stradalima u crkvi Svetog Marka a u podne, sa svih hramova ođekivaće zvona, dok će građani minutom ćutanja odati poštu žrtvama Oluje.

U Kninu je prisutan ceo državni vrh, a nakon podizanja državne zastave planirano je otkrivanje spomenika utemeljivaču hrvatske države Franji Tuđmanu.

Inače, svečanosti u Kninu su prethodnih nekoliko godina bile pamćene po tome što su bivši predsednik Ivo Josipović i aktuelni premijer Zoran Milanović po pravilu bivali izviždani od branitelja.

Prošle godine, zvižduci hrvatskih branitelja i građana su neprestano prekidali govor Milanovića, pa im je on u jednom trenutku uzvratio:"Dođite na Markov trg".

Stoga nije poznato da li će se premijer Milanović ove godine uopšte obraćati braniteljima.

Hrvatski general Ante Gotovina, koji je svojevremeno u Hagu bio osuđen za zločine počinjene u Oluju, a kasnije mu je ta presuda ukinuta, stigao je u Knin, gde su ga građani dočekali sa oduševljenjem, a on im je rekao:

"Slavimo mir, dostojanstveno. Ovo je dan pobjede, branitelja i mira. Ovo je praznik sigurnosti i slobode. Juče su naše oružane snage to obeležile takođe dostojanstveno i veličanstveno širom Hrvatske. Danas je nastavak... Slavimo našu slobodu, mir i sigurnost. To nam je omogućila baš Oluja".

Upitan da komentariše odlazak mladih iz Hrvatske, Gotovina je izjavio da treba živeti u optimizmu.

"Nebitno je što su otišli, oni će se vratiti", uveren je Gotovina.

Izvor: B92

Orginalni članak možete pročitati OVDE 

]]>
Thu, 6 Aug 2015 13:20:10 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5731/Knin%3A+Hrvati+slave+%22Oluju%22%2C+stigao+i+Gotovina
"'Oluja' - politički proces koji i dalje traje" http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5726/%22%27Oluja%27+-+politi%C4%8Dki+proces+koji+i+dalje+traje%22.html Vojna operacija „Oluja“ izvedena 1995. godine, kada je prognano oko 250.000 Srba i 20 godina kasnije je sporna tema o kojoj se polemiše.

Glavno pitanje je da li je moguće uspostaviti normalan život Srba u Hrvatskoj i normalne odnose dve države, ocenili su učesnici tribine "20. godina od operacije "Oluja".

Gradonačelnik Knina Drago Kovačević je 20 godina nakon "Oluje" ubeđen da je moglo drugačije.

Kako navodi, ne odstupa od stava da je u dogovorenom ratu u kojem su elite Srbije i Hrvatske sarađivale u "etničkom inženjeringu" - vrhunac bila "Oluja".

Profesor Petar Lađević, koji je jedan od osnivača Srpskog demokratskog foruma navodi da Hrvatska danas ne poštuje zakone koje je done.

"Nije samo što smo izgnani, to što smo izgnani to je činjenica, nego je problem produžavanje ‘Oluje' drugim sredstvima, a to je da Hrvatska danas ne poštuje elementarne zakone koje je donela", navodi Lađević.

Prema njegovim rečima, ono što je ključno jeste da države koje trpe konsekvence "Oluje" i "tog rata koji i dalje nazivam građanskim ne poštuju zakone koje su doneli".

"Prava manjinske zajednice Srba u hrvatskoj se ne poštuju. Najvažnije je da ‘Oluja' nije samo izgon nego nažalost politički proces koji i dan danas traje", dodaje Kovačević.

Hrvatsko-srpski odnosi u poslednjih 20 godina stalno su u najgoroj fazi iz koje nakratko izađu, kaže politikolog Dejan Jović.

On ističe neophodno suočavanje s prošlošću.

"Nisam sasvim siguran treba li dati prednost sećanju ili zaboravu. Treba naći balans između toga. I nekad mi se čini da je u tom smilsu politika koju vodimo pogrešna"", navodi Dejan Jović.

"Mi Republika Hrvatska i Republika Srbija ni danas nemamo zakon koji bi regulisao prava žrtava rata i ja bih da vidim političku odgovornost. Čovek je ovde tek na nekom desetom mestu", dodaje Vesna Tršelić iz udruženja Dokumenta - Centar za suočavanje sa prošlošću.

Hrvatska će dve decenije od akcije "Oluja" obeležiti kao Dan pobede i Dan hrvatskih branitelja, a Srbija istovremeno Dan sećanja na stradanje i progon u akciji tokom koje je proterano 250.000 Srba, dok je više hiljada ubijeno ili nestalo.

Izvor: B92

Originalni članak možete pogledati OVDE 

]]>
Tue, 4 Aug 2015 10:19:42 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5726/%22%27Oluja%27+-+politi%C4%8Dki+proces+koji+i+dalje+traje%22
Razvrstavanje stradalih: Srbija podiže spomenik samo svojim žrtvama http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5724/Razvrstavanje+stradalih%3A+Srbija+podi%C5%BEe+spomenik+samo+svojim+%C5%BErtvama.html Sada je to i definitivno blizu početku radova: Beograd na ušću dveju reka dobija spomenik stradalim Srbima tokom ratova devedesetih godina. Na budućem spomen-kompleksu naći će se imena 26.000 srpskih žrtava, koliko se tvrdi da ih ima. Gradska vlast stala je iza ove odluke, iako je opozicija bila protiv nje jer je protiv politike deljenja žrtava po etničkoj pripadnosti.

Već za nekoliko dana, na dvadesetogišnjicu "Oluje", biće objavljeni rezultati konkursa za spomenik srpskim žrtvama, poginulim tokom ratova devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

Gradski menadžer Goran Vesić da ne vidi nikakav problem u podizanju ovakvog spomenika, a na pitanje RSE očekuje li negativne reakcije iz regiona s obzirom da će spomenik biti posvećen samo srpskim žrtvama, ovako odgovara:

"Ne, nije tako. U nazivu koji je dao Odbor za podizanje spomenika kaže se da je to memorijalni kompleks posvećen srpskim žrtvama, kao i građanima Srbije stradalim u ratovima devedesetih godina."

RSE: Dakle, srpskim žrtvama i građanima Srbije?

Vesić: Tako je. Nisu svi građani Srbije iste etničke pripadnosti, tako da je u tom smislu spomenik podignut svim žrtvama sa teritorije Srbije, odnosno, pripadnicima srpskog naroda.

RSE: To, dakle, uključuje, recimo, i poginule albanske civile sa Kosova tokom bombardovanja i rata na Kosovu?

Vesić: Kao što znate i sami, to što se desilo na Kosovu, to ne ulazi u ratove devedesetih godina, a čija će sve imena biti uklesana, to ćemo tek videti. Ministarstvo nadležno za rad i boračka pitanja ima preciznu evidenciju svih žrtava. Pored toga, u Republici Srpskoj se takođe vodi precizna evidencija, postoji i evidencija žrtava iz Hrvatske. Ono što je važno jeste da je Srbija donela odluku da obeleži stradanje svojih građana - njih je nekoliko desetina hiljada - i da njihova imena ne ostanu nezabeležena, kao što je, recimo, slučaj sa Jasenovcem, gde imamo spomenik i memorijalni kompleks, ali ne znamo ime maltene nijedne žrtve.

Vesić kaže da ovim povodom ne očekuje nezadovoljstvo u regionu "zato što mi svi krećemo ka boljoj saradnji, a što se tiče tumačenja istorije - uvek će biti razlika i svako će određene događaje tumačiti na svoj način".

Pre nekoliko meseci, kada se u Skupštini Beograda o tome odlučivalo, protiv odluke o podizanju spomenika srpskim žrtavama bili su odbornici opozicione Demokartske stranke. Odbornik DS-a Balša Božović kazao je da Beograd nikada nije delio žrtve i da je nedopustivo da se spomenik zove „Spomenik srpskim žrtvama". On je pozvao Skupštinu grada da preimenuje naziv u „Spomenik svim žrtvama ratova od 1991. godine".

„Ne razumem zašto bi neko delio žrtve po nacionalnosti ili veri. Već se 1990-ih dogodio jedan rat koji se, nadam se, više nikada neće ponoviti. Molim Skupštinu grada da promeni naziv i da se naziv definiše kao svim žrtvama rata", kazao je tada Božović, a i njegov stranački kolega Zoran Alimpić upitao je zašto spomenik samo žrtvama jedne nacionalne grupe. Podsetio je u tom kontekstu da je u Srbiji diskriminacija zabranjena i upitao da li se ta ustavna zabrana odnosi samo na žive ili i na žrtve.

Psihološki u devedesetima

Spomenici su uvek više svedoci vremena u kome nastaju, a mnogo manje događaja ili ličnosti koje komemorišu. Najavljeno podizanje spomenika srpskim žrtvama samo je dokaz da srpsko društvo još uvek psihološki nije izašlo iz logike rata devedesetih, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa istoričar Milivoj Bešlin.

"Ovo je na neki način samo nastavak te politike i te logike devedesetih, samo drugim sredstvima; zato što u ratu u prvi plan uvek stavljate vlastite žrtve u cilju samoviktimizacije, negovanja žrtveničkog, martirološkog obrasca, dok u miru u postkonfliktnim društvima imate obavezu da se suočite sa tuđim žrtvama, dakle, žrtvama koje su stradale od vaših sunarodnika. U tom smislu smatram da je ovaj spomenik pre svega u funkciji prekrivanja i prikrivanja ratne politike kojom je Miloševićeva Srbija vodila devedesetih. Mislim da sve žrtve rata u Bosni, koje su zaista najbrojnije, ili pak Srebrenica - to neće biti manje zločini ako se pokušavaju prekriti srpskim žrtvama, kojih je, nesporno, bilo. Naprotiv, time se, dakle, ovakvim jednim spomenikom i negovanjem tog žrtveničkog obrasca prema vlastitom narodu, ne samo da se ne umanjuje strahota počinjenih zločina prema drugima nego se time minorizuje pijetet prema žrtvama vlastitog naroda", ocenjuje Milivoj Bešlin.

Pitam se kako bi na plan za spomenik srpskim žrtvama i žrtvama građana Srbije mogao da reaguje neko sa strane. Verovatno bi se pitao o kom je to najvećem stradanju Srba reč, kaže filmski reditelj i publicista Lazar Stojanović.

"Verovatno bi se neko našao da mu objasni da je reč o Jasenovcu, gde je odista postojao progon po etničkom osnovu, ali ne samo Srba nego i drugih. Pa bi se onda pitao a zašto ne i drugim žrtvama jer spomenik koji je tamo podignut spomenik je svim žrtvama, a ne samo srpskim - iako su one bile, naravno, većinske. Onda bi mu verovatno neko objasnio da je reč o poslednjem ratu. Onda bi on rekao: da, u poslednjem ratu svi su imali mnogo civilnih žrtava, osim može biti Slovenaca - pa zašto su sada baš srpske žrtve važnije od drugih? Da li ih je više? Pa, nije ih najviše. Da li su to žrtve etničkog progona, u kom slučaju onda ima smisla dizati spomenik? Onda bi mu rekli - pa ne, znate, bilo je tu puno tih civilnih stradanja, bilo je kolateralnih stradanja u bombardovanjima lokalno, ali reč je o Srbima van Srbije koji su stradali delom zbog ratnih dejstava, a delom, nesumnjivo, i zbog etničkih progona jer su bili doživljavani kao neprijatelji ili pobunjenici na nekoj teritoriji. Onda bi taj čovek pitao a zašto se taj spomenik podiže baš ovde u Beogradu, kakve veze Beograd ima s tim. E, onda bi neko, ali taj bi verovatno bio kvalifikovan kao rđav Srbin, morao da mu objasni da se mi upravo nalazimo u jednoj kampanji koja je počela još u Miloševićevo vreme, a sada je posebno uzela maha, da se rat tretira ravnopravno, u njemu nije pobedio niko, u njemu su samo stradali razni nevini ljudi i pojedini zločinci su ubijali pojedine žrtve, ponekad na genocidnoj osnovi, ali ne neka strana više od druge", navodi Lazarević.

Cilj je, dakle, ove kampanje, objašnjava Stojanović, da se izbriše državni faktor u tim stradanjima.

"Mi gubimo iz vida one zločine koji su nastajali kad organizovanom državnom politikom organizovane ili paravojne i parapolicijske snage vrše zločine kao promišljeni deo jednog plana koji je i genocidan u određenim svojim ispoljavanjima. E, tu onda nismo svi isti i zbog toga se podižu svi ti spomenici; da pokažu kako je to sve nekako ipak ravno, jednako - mir, mir, mir, niko nije kriv. Ta kampanja je u toku, ona je opasna i taj spomenik je deo te kampanje. Što pre građani budu razumeli da je protiv njihovog interesa bilo kakvo povezivanje njih sa zločinima koje nisu izvršili ili od kojih nisu stradali - utoliko će biti bolje", ocenjuje Lazar Stojanović.

Autor: Branka Trivić

Izvor: Radio Slobodna Evropa 

Originalni članak možete pročitati OVDE 

]]>
Mon, 27 Jul 2015 11:13:06 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5724/Razvrstavanje+stradalih%3A+Srbija+podi%C5%BEe+spomenik+samo+svojim+%C5%BErtvama
Upozorenje: Evropa će umreti od štednje http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5721/Upozorenje%3A+Evropa+%C4%87e+umreti+od+%C5%A1tednje.html Evropi su potrebna nova ekonomska pravila ako ne želi da umre od štednje, rečeno je na Desetom Festivalu ekonomije u italijanskom gradu Trento.

Tamo su govorili svetski čuveni ekonomisti Džozef Stiglic, Toma Piketi i Pol Krugman.

"O nejednakostima koje je prouzrokovao kapitalizam, trojica, po mnogim kriterijumima, najpopularnijih svetskih ekonomista zastupali su, sasvim očekivano, potpuno različita mišljenja. Ali, dok su analizirali ekonomsku budućnost Evrope, bili su manje-više na istoj talasnoj dužini", prenosi nedeljnik NIN.

Govoreći o merama štednje, Piketi je istakao da su Evropi potrebna nova ekonomska pravila ako ne želi da umre od štednje.

"Italijanski premijer tvrdi da će mere štednje prestati u septembru, a ja ga pitam, zašto ne sada? I premijer Francuske tvrdi da je protiv mera štednje. Trebalo bi da pređu sa reči na dela", rekao je Piketi a prenosi NIN.

Komentarišući nejednakosti, Krugman je podsetio da su poslednjih godina porasle zarade samo kineskoj srednjoj klasi i jednom procentu svetskog stanovništva - superbogatima.

Primera radi, Stiglic je ukazao da su, pored ekonomske, u SAD najveće nejednakosti u sistemu zdravstvene zaštite. "Američki san je laž", kazao je Stiglic.

Da zlo bude veće, dodaje on, minimalne zarade u SAD, ukoliko se uzme u obzir i inflacija, sada su niže nego pre 60 godina.

"A možete li da zamislite osobu koja 60 godina nije dobila povišicu", zapitao je ovaj nobelovac.

Inače, Džozef Stiglic je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine, Toma Piketi, autor već kultne knjige „"Kapital u 21. veku", dok je Pol Krugman dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008. godine.

IZVOR: B92

Originalni članak možete pročitati OVDE 

]]>
Thu, 23 Jul 2015 11:35:50 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5721/Upozorenje%3A+Evropa+%C4%87e+umreti+od+%C5%A1tednje
Habermas: Bestidno razotkrivanje Nemačke http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5715/Habermas%3A+Bestidno+razotkrivanje+Nema%C4%8Dke.html Jirgen Habermas, jedan od vodećih savremenih nemačkih intelektualaca, smatra da odnos Angele Merkel prema Grčkoj ugrožava reputaciju Nemačke, piše "Gardijan".

Habermas je u razgovoru za list optužio kancelarku Merkel da uništava napore prethodnih generacija da povrate reputaciju zemlji posle rata.

"Bojim se da su nemačke vlasti, uključujući i socijaldemokratski deo, za jedno veče prokockale sav politički kapital koji je neka bolja Nemačka prikupila u poslednjih pola veka", smatra Habermas.

Kako je rekao, prethodne vlade su pokazivale "veći politički senzibilitet i post-nacionalni mentalitet".

Nemački filozof i sociolog je dodao da je jasno da je Merkelova umesto postizanja sporazuma sprovela "akt kažnjavanja levičarskih vlasti u Grčkoj".

"Time što je pretila Grčkoj izbacivanjem iz evrozone tokom pregovora, Nemačka se bez stida razotkrila kao glavni strogi starešina Evrope i po prvi put otvoreno pokazala nameru da uspostavi nemačku hegemoniju u Evropi", rekao je Habermas.

Kako je rekao, poslednji dogovor Grčke i ostalih članica evrozone nema smisla u ekonomskim okvirima.

"Razlog za to je toksična mešavina neophodnih strukturnih reformi i grčke države, i grčke ekonomije sa daljim neoliberalnim nametanjima koja će u potpunosti obeshrabriti iscrpljeni grčki narod i ubiti bilo kakav zamajac rasta", rekao je Habermas.

Habermas, koji je i sam svojevremeno bio na meti kritike levičarskih intelektualaca, naveo je da je narušen balans između politike i tržišta.

Habermas smatra i da je Evropa zatočena u "političkoj klopci".

On je istakao da samo lideri vlada u Evropskom savetu imaju poziciju sa koje mogu da deluju, ali da su upravo oni ti koji ništa ne rade jer "uglavnom misle samo o lokalnom biračkom telu".

Izvor: B92

Originalni  članak možete pročitati OVDE

]]>
Fri, 17 Jul 2015 12:52:47 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5715/Habermas%3A+Bestidno+razotkrivanje+Nema%C4%8Dke
"Potajni puč bez vojske na Grke" http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5716/%22Potajni+pu%C4%8D+bez+vojske+na+Grke%22.html Profesor londonske škole ekonomije Robert H Wade je analizirao ciljeve i taktike pregovora sa Grčkom, a njegovo pismo je objavio Fajnenšel tajmsu.

Bivši ministar finansija Janis Varufakis je nešto kasnije na svom tviter nalogu podelio pismo profesora političke ekonomije.

Gospodin Gideon Rachman analizira ciljeve i taktike dve strane u grčkim pregovorima pod naslovom "Četiri igre koje Grci mogu da igraju" propuštajući hipotezu koju je nagovestio u pismu James Putzela "Ništa manje od otpisivanja duga ne može spasiti Grčku".

Hipoteza u pismu jeste da Evropska Komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond žele da izbegnu greksit i da je "trojka" spremna da ponudi dovoljno podrške kako bi se izbegla ta opcija.

"Trojka" takođe želi da vidi Ciprasovu vladu, ili bilo koju "levo orjentisanu" vladu u Evropi, zamenjenu sa onom koja više odgovara vodećim državama.

Zbog toga, oni nisu spremni da pruže dovoljno podrške, u pogledu rezanja duga što bi omogućilo Grcima da se oporave od svoje "velike depresije".

Oni se nadaju da će perspektiva beskrajne depresije narušiti izbornu bazu Sirize do te tačke da će po njima "realnija" vlada doći na vlast.

Ovo je strategija "potajnog puča" bez vojske koja je za to potrebna. To bi trebalo da izazove proteste koji će provocirati celu Evropu.

Izvor: B92

Originalni članak možete pogledati OVDE 

]]>
Fri, 17 Jul 2015 13:36:51 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5716/%22Potajni+pu%C4%8D+bez+vojske+na+Grke%22
IZ MINUTA U MINUT: Komemoracija u Srebrenici http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5712/IZ+MINUTA+U+MINUT%3A+Komemoracija+u+Srebrenici.html Srebrenica - Premijer Srbije Aleksandar Vučić pogođen je kamenom u glavu tokom posete Memorijalnom kompleksu u Potočarima. Rojters je ranije javio da je više ljudi potrčalo za delegacijom premijera Vučića bacajući kamenice. PROČITAJTE DOPUNU IZVEŠTAJA...

 

20:59


Izetbegović garantovao sigurnost

Bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović izjavio je da je osramoćen današnjim napadom u Memorijalnom centru Potočari na predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, kojem je, kako je rekao, prošle nedelje u telefonskom razgovoru garantovao sigurnost.Uputićemo izvinjenje Vučiću, izjavio je Izetbegović i dodao da je bio siguran da su bezbednosne službe i protokol BiH "dobro odradili posao" u vezi obeležavanja 20. godišnjicegenocida u Srebrenici, javila je Televizija N1.Mislim da su napravile grešku što su ovog puta locirale delegacije među narod, što je drugačije nego prethodnih godina. Vučić je došao sa dobrim namerama i ovo nije bio način da se prema njemu postupa, rekao je Izetbegović.

 

20:35


Veljović: Policija nije adekvatno reagovala

Direktor policije Srbije Milorad Veljović ocenio je da policija Federacije Bosne i Hercegovine nije adekvatno i pravovremeno reagovala prilikom današnjeg napada na predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića u Potočarima, tokom obeležavanja 20. godišnjice zločina u Srebrenici.Danas je profesija - policija, potpuno zakazala i nije ispunila profesionalnu ulogu, gde su bezbednosni propusti ugrozili život Vučića, naveo je Veljović u pisanoj izjavi. Veljović je izrazio iznenađenje zbog činjenice da predstavnici policije Federacije BiH nisu postupili profesionalno, niti preduzeli adekvatne mere prema štićenoj ličnosti, bez obzira iz koje države dolazila, a posebno prema Vučiću. Tražim od kolega iz Federacije BiH da što pre sprovede potpunu istragu kako bi se otkrili počinioci tog linča, a pre svega organizatori i naručioci, izjavio je Veljović.


20:02

 

SDA: Žaljenje zbog neprijatnosti

Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka je izrazila žaljenje zbog neprijatnosti kojoj su danas bili izloženi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici u Memorijalnomcentru Potočari, prilikom obeležavanja 20. godišnjice genocida u Srebrenici. Uz oštru osudu nasilničkog ponašanja sa izlivom mržnje i neprijateljstva neodgovornih pojedinaca prema legitimnom predstavniku srpskog naroda, SDA Sandžak je ocenila da, "imajući u vidu sve okolnosti, potpunu odgovornost snose službe bezbednosti Srbije". Obzirom na povod i mesto događaja, to nije neočekivana reakcija na otvorenom prostoru među desetinama hiljada ljudisa dubokim emotivnim nabojem, navodi se u saopštenju. Taj događaj delo je svih onih koji ne žele dobro srpskom i bošnjačkom narodu i protive se vraćanju međunacionalnog poverenja i saradnji na zajedničkom evropskom putu, saopštila je SDA Sandžaka.

 

19:24


BISERKO: Srbija nije položila ispit

Predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko ocenila je da je Srbija danas, na 20. godišnjicu genocida u Srebrenici,bila na ispitu koji nije položila, jer je, "umesto pokajanjai empatije, pokazala najgoru stranu - aroganciju i moralnu otupljenost"."Srbija je ovih dana pokazala svoje lice iz devedesetih, koje pamti ceo svet, i to bez imalo stida i osećaja za žrtve, bez imalo refleksije za vlastitu odgovornost", rekla je Sonja Biserko na tribini Helsinškog odbora povodom obeležavanja godišnjice srebreničke tragedije.Sonja Biserko je ocenila da je "izvrgla sebe svetu u najgorem svetlu".Pošto je propustila da zaštiti Bosnu i Hercegovinu kada je to bilo najpotrebnije, početkom devedesetih, Evropa ni sada ne pronalazi efikasan mehanizam da pomogne pomirenje svihnaroda u BiH, izjavila je Sonja Biserko."Bez novog mirovnog sporazuma nije moguće stvoriti nove pretpostavke za budućnost", rekla je Sonja Biserko i dodala da BiH nije problem samo sebi ili regionu, nego je prevashodno evropski, pa i svetski problem."Za Evropu je BiH moralni i politički izazov i odgovornost... Ona ni posle 20 godina nije funkcionalna država, još je u ruševinama na bazi nametnute podele na bazi etniciteta i relativizacije zločina", izjavila je Sonja Biserko.

 


18:58 Protestna nota zbog napada Ministarstvo spoljnih poslova Srbje saopštilo je da je uputilo protestnu notu Ministarstvu inostranih poslova Bosne i Hercegovine zbog današnjeg napada na predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića tokom komemoracije povodom 20. godišnjice stradanja Bošnjaka u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija Srebrenica. U noti se navodi da je Vučić "svojim prisustvom pokazao spremnost da se pokloni srebreničkim žrtvama i napravi korak dalje u odnosima u regionu, što očekujemo i od ostalih zemalja". Dodaje se da se od zvaničnika BiH očekuje "javna osuda pokušaja ubistva" Vučića. U saopštenju se navodi da je ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak, kome je uručena nota, najoštrije osudio napad.Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je izrazilo očekivanje da će napadači na Vučića biti pronađeni i kažnjeni po zakonu, kao i da će Srbija biti obaveštena o ishodu postupka.

 

18:30

DHSS: Najpštrija osudaDemohrišćanska stranka Srbije (DHSS) je najoštrije osudila današnji napad na predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića u memorijalnom centru u Potočarima. Otići u Potočare, pokloniti se žrtvama Srebrenice, staviti Cvet Srebrenice na rever je odraz poštovanja stradalih idostojanstva u saosećanju bola zbog svih izgubljenih života, što je Vučić pokazao, saopštila je DHSS.

 

18:24


DSS: Sramota počinilaca i organizatora

Demokratska stranka Srbije (DSS) je osudila današnji "fizički nasrtaj" na predsednikaVlade Srbije Aleksandra Vučića u Srebrenici i ocenila da je taj napad "na sramotu počinilaca nasilja i organizatora skupa". Napad na delegaciju iz Srbije potvrđuje da je pre pružanjaruke pomirenja morala prestati satanizacija srpskog naroda i zloupotreba srebreničkih žrtava, saopštila je DSS.

 

18:08

Gojković: Napad na ruku pomirenjaPredsednik Skupštine Srbije Maja Gojković je osudila današnji napad na predsednika VladeSrbije Aleksandra Vučića u Potočarima, na obeležavanju 20. godišnjice zločina u Srebrenici, "i na ruku pomirenja, koja je pružena njegovim dolaskom u Potočare, u ime čitave Srbije".I pored kamena bačenog na ruku mira, koju je Vučić doneo sa sobom u Potočare, Srbija će nastaviti politiku mira, dobrosusedstva, saradnje u regionu za dobrobit svih narodana ovim prostorima, navela je Maja Gojković.

 

17:44 SPS: Nada upobedu razuma

Socijalistička partija Srbije (SPS) danas u saopštenju "najoštrije osuđuje napad naAleksandra Vučića, premijera Srbije koji je, i pored najavljivanih pretnji, otišao da se pokloni nevinim žrtvama stradalim u Srebrenici". U saopštenju SPS ističe da je "premijer Srbije pokazao da je spreman da pruži ruku pomirenja koja bi pomogla da se prevaziđu postojeći problemi i omogućila bolja budućnost za sve narode na tlu Balkana". Za taj čin potrebno je da i drugi budu spremni. Na žalost događaj iz Potočara to ne pokazuje, ukazuje SPS i izražavanadu da će "pobediti razum".

17:37 LDP: Povećan nivo netolerancije

Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović je osudio današnji napad napredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića na obeležavanju 20. godišnjice genocida u Srebrenici, čiji su akteri na taj način, "nasiljem, pokušali da izraze nezadovoljstvo, koje zarezultat ima povećan nivo netolerancije i međusobne mržnje".

17:34
SAD: Osuda nasilja

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu osudila je danas akte nasilja počinjene prema premijeru Srbije Aleksandru Vučiću na komemoraciji povodom 20.godišnjice genocida u Srebrenici. Oni koji su se okupili u u Potočarima došli su da odaju poštu žrtvama Srebrenice, napominje se u saopštenju američke ambasade i upozorava da svi koji odbacuju pomirenje prizivaju razdor i podele prošlosti. Ohrabrujemo sve da odbace nasilje i nastave putem mira,ističe se u saopštenju Ambasade SAD.

17:25


Đurić: Pokušaj ubistvaDanašni bezumni napad u Potočarima je pokušaj ubistva predsednika Vlade Srbije, saciljem izazivanja novog rata između Srba i Bošnjaka,saopštio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. On je u pisanoj izjavio ukazao da je "pokušaj ubistva predsednika Vlade Srbije najbrutalniji napad na mir i stabilnost u regionu".


17:24

Hamond: Pokušali da unište dostojanstvenost

Šef britanske diplomatije Filip Hamond je pozdravio prisustvo predsednika Vlade SrbijeAleksandra Vučića na današnjoj komemoraciji povodom 20. godišnjice genocida u Srebrenici i "osudio način na koji su neki pojedinci pokušali da unište dostojanstvenost komemoracije"."Ljudi širom Bosne i Hercegovine, regiona i međunarodne zajednice okupili su se u Potočarima da bi odali počast žrtvama genocida u Srebrenici i žrtvama na svim stranama u sukobima u BiH", izjavio je Hamond, saopšteno je iz britanske ambasade u Beogradu.Hamond je naveo da se ne sme dozvoliti da postupci napadača na Vučića odvuku od osećanja koje je delila većina u Potočarima, "a to je da države i narodi treba da idu napredkroz pomirenje i saradnju".

17:08

CVIJANOVIĆ: Napad na ispruženu rukuPredsednica Vlade Republike Srpske (RS) Željka Cvijanović najoštrije je osudila napad na premijera Srbije Aleksandra Vučića, koji je "došao u dobroj nameri da se pokloni srebreničkim žrtvama i iskaže poštovanje prema njihovim porodicama"."To je bio hrabar čin i nastojanje da se u atmosferi opšteg nerazumijevanja u BiH doprinese izgradnji poverenja i međusobne tolerancije koja je potrebna svima, a na čemu premijer Vučić predano radi, sa mnogo više posvećenosti nego oni koji pozivaju na mir i toleranciju, ali ništa ne čine da se to i desi", istakla je Cvijanović.

 


17:00Mogerini: Solidarnost sa Vučićem Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izrazila je danas solidarnost sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, povodom napada na njega u Memorijalnom centru u Potočarima. Ona je na svom tviter nalogu istakla da je Vučić napravio istorijski izbor odlukom da bude prisutan u Srebrenici, gde je održana komemoracija žrtvama genocida u toj enklavi. Mir je moguće graditi samo na pomirenju, poručila je Mogerini.

 

16:44

VUČIĆ:RUKA OSTAJE PRUŽENA

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je njegova ruka pomirenja Bošnjacima ostala pružena i da mu je žao što se sada više govori o onima koji su izazvali incident, nego o nevino stradalim žrtvama. Objašnjavajući uzavrelu atmosferu u Potočarima, on je rekao da je najpre grupa navijača jednog kluba iz Srbije počela da uzvikuje pogrde, a da su, pošto je položio cveće, počeli u masi u glas da viču "Alahu egber" i "Vučiću četniče".

16:41

Vučić: Prekršio bezbednosne protokole

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je današnjim odlaskom u Srebrenicu, gde je napadnut, prekršio bezbednosne protokole. Uz konstataciju da mu je savetovano da ne ide u Srebrenicu, Vučić je na konferenciji za novinare rekao: "I da sam izugubio glavu, ja bih bio kriv".

16:28

VUČIĆ: DOBRO ORGANIZOVAN NAPAD

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je napad u na njega u Potočarima bio dobro organizovan i pripremljen i da je srećan što to nisu uradile porodice žrtava. Vučić je na konferenciji za novinare, posle vanredne sednice Vlade, rekao da je poštovao volju domaćina da ne govori na komemoraciji i da se delegacija Srbije sve vreme ponašala dostajanstveno. Dočekan sam pristojno, čak srdačno od Majki Srebrenice i predsednika opštine Srebrenica Ćamila Durakovića, rekao Vučić, navodeći da na početku, osim nakoliko pogrda, nije bilo problema.

16:07Jagland osudio napad na Vučića

Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland osudio je danas napad na premijera Srbije Aleksandra Vučića na komemoraciji u memorijalnom centru Potočari. "Zaprepašten sam i u potpunosti osuđujem napad na premijera Srbije Vučića", naglasio je Jagland u saopštenju i pdosetio da bi Potočari trebalo da budu mesto pomirenjea, a ne nasilja.

15: 53

Dodik: Zloupotrebljena dobra namera

Napad na premijera Srbije Aleksandra Vučića u Potočarima je napad na srpski narod i na dobru nameru i volju za pomirenje između naroda, izjavio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Bošnjaci su dobru nameru Vučića zloupotrebili, nisu je poštovali ni dočekali na pravi način, rekao je Dodik.Žao mi je što se to desilo, jer Vučić to nije zaslužio, rekao je Dodik i zahvalio mu na dobroj nameri za Srpski narod.

15:51Duraković se izvinio Vučiću

Načelnik Opštine Srebrenica Ćamil Duraković izvinio se danas premijeru Srbije Aleksandru Vučiću zbog napada i izražavajući duboko razočarenje incidentom koji se dogodio u Potočarima, izjavio da su to uradilibolesni umovi koji su iskoristili ovaj dostojanstveni događaj.

15:21

Pokret "Dosta je bilo- Saša Radulović": Nasilje nema opravdanje

Pokret "Dosta je bilo- Saša Radulović" ocenio je danas da nasilje nemaopravdanje i najoštrije osudio napad na premijera Srbije AleksandraVučića u Potočarima. Društvima u regionu je potrebno pomirenje ipogled u zajedničku budućnost, kaže se u u saopštenju.

15:11

NS: Pronaći i kazniti napadače

Nova Srbija je, najoštrije osuđujući napad na premijera Srbije Aleksandra Vučića u Potočarima, zatražila od Bosne i Hercegovine da senapadači odmah pronađu, privedu pravdi i najoštrije kazne. Nedopustivo je da se napad dogodio u trenutku kada se Vučić hrabro i dostojanstveno poklonio žrtvama Srebrenice pružajući ruku pomirenja u ime Srbije, navodi se u saopštenju.

15:00


Stefanović: Napad na Vučića - pokušaj ubistva

Ministar Nebojša Stefanović najoštrije je osudio napad na premijera Aleksandra Vučića u Potočarima ocenjujući da je reč o "pokušaju ubistva". "Svakako je jasno da BiH nije ispunila ni minumum onoga što je bila dužna da ostvari za bezbednost premijera Srbije", rekao je Stefanović za televiziju Pink. On je naveo da će Srbija uputiti najštriji protest BiH zbog skandaloznog čina i gađanja kamenicama delegacije Srbije u Potočarima i da očekuje da će se premijer uskoro obratiti građanima.

14:58

Mihajlović: Osmišljeno ponižavanje Srbije

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da je napad na Alaksandra Vučića u Potočarima osmišljen čin ponižavanja Srbije, jer Srbija i njen premijer sve vreme rade na pomirenju i uspostavljanju mira u regionu.

14:46

Dačić: Napad na politiku mira

Prvi potpredsenik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić najoštrije je osudio napad na premijera Srbije Aleksandra Vučića na komemoraciji u Potočarima i ocenio da je to napad i na celu Srbiju i njenu politiku mira i regionalne saradnje. Dačić je istakao da se premijer Srbije poneo kao državnik, donevši odluku da se pokloni žrtvama.

14:32

Uhapšen zbog napada na Vučića

Policija je u Potočarima uhapsila jednu osobu koja se sumnjiči da je napala premijera Srbije Aleksnadra Vučića dok je odlazio sa komemoracije srebreničkim žrtvama, javili su sarajevski mediji.

13:59

Kitarović: Klanjam se nevinim žrtvama u Srebrenici

Klanjam se nevinim žrtvama u Srebrenici, izjavila je danas u Potočarima predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i naglasila da sećanje na žrtve trajno obavezuje.

"Obavezuje nas uvek i iznova na čuvanje Srebrenice, kao opomene na to šta se dogada kada se ne ispuni zadatak očuvanja temeljnog ljudskog prava na život", rekla je Kitarović.

Ona je na komemoraciji povodom 20.godišnjice genocida u Srebrenici naglasila da čvrsto veruje u pomirenje i novi početak utemeljen na istini.

"Na ovom mestu mraka 20.veka, u ime Hrvatske i svoje lično, narodima i svim ljudima u BiH želim buducnost svetla, mira i prosperiteta", poručila je Kitarović.

13:40

Vanredna sednica Vlade Srbije

Radio-televizija Srbije kratko je izvestila da će u 15:00 časova biti održana vanredna sednica Vlade Republike Srbije.

13:15

"Vučiću napolje"

Nakon zvaničnog dela komemorativnog skupa, u trenutku dok su predstavnici delegacija polagali ljiljane na spomen-obeležje, premijer Aleksandar Vučić napadnut je iz mase raznim predmetima. Deo prisutnih je uzvikivao "Vučiću napolje".

13:12

Bramerc: Nastaviti potragu za odgovornima za genocid

Već 20 ljudi osuđeno je zbog genocida u Srebrenici, dok se Radovanu Karadžiću i Ratku Mladicu još sudi, izjavio je danas u Potočarima glavni haški tužilac Serž Bramerc i ocenio da su harbrost majki i preživelih Srebreničana za divljenje.

Izneli smo argumente prema kojima su upravo Karadžić i Mladić najodgovorniji za zločin, rekao je Bramerc na komemoraciji pvodom 20.godišnjice genocida u Srebrenici.

Prema njegovim rečima, odlučnost i hrabrost majki i preživelih Srebreničana je za divljenje i njihovim svedočenjem se dolazi do istine.

Pozivam međunarodnu zajednicu da nastavi tražiti odgovornost za genocid, poručio je Bramerc.

13:07

Duraković: Na pravom smo putu

Načelnik Srebrenice Ćamil Duraković izjavio je danas u Potočarima da je "slučajno živ, jer je slučajno preživeo genocid u kojem su ubijeni mnogi njegovi vršnjaci, dečaci, čije je detinstvo prekinuto".

Ipak, Bošnjaci nisu uzvratili istom merom, nisu postali teroristi, niti su posegli za osvetom, rekao je Duraković na komemoraciji, povodom 20.godišnjice genocida u Srebrenici.

"Nismo pogrešili, izabrali smo pravi put, istakao je Duraković.

13:01

Pahor: Ne smemo da odugovlačimo sa budućnošću

Predsednik Slovenije Borut Pahor danas je na komemoraciji povodom 20.godišnjice genocida u Srebrenici pozvao na oproštaj i pomirenje, jer bez toga nema budućnosti.

"To zahteva jako puno truda i razumevanja. Ali bez oproštaja nema pomirenja. Bez pomirenja nema saradnje. Bez saradnje nema jedinstva. Upravo je to sada potrebno BiH", naglasio je Pahor.

Došlo je vreme za praštanje i novi početak. Došao sam u Srebrenicu, na to mesto groznog zločina, da vas molim da oprostite posle svega, poručio je Pahor, koji znao da je to teško i da se radi o hrabroj odluci.

"Razmislite. Bez toga nema budućnosti. Da li kao roditelji svoje dece možemo uzeti sebi za pravo da odugovlačimo sa budućnošću", upitao je Pahor.

Prema njegovim rečima, drugi uslov je jasna evropska perspektiva.

Treba videti i znati da je sada trenutak za ubrzane integracije BiH i drugih zemalja Zapadnog Balkana u EU, naglasio je Pahor i ocenio da to proširenje Unije nije tehničko, već političko pitanje.

Bez oprosta i pomirenja rizikujemo da se ovakav zločin ponovi. Došao sam kao prijatelj i otići ću kao prijatelj. Vidim mirnu BiH. Vidim snagu i energiju. Vidim evropsku BiH, zaključio je Pahor.

12:54

Klinton: Bosna i Kosovo su nešto najvažnije što sam uradio u životu

Posle 20 godina, zahvalan sam što je Bosna i Hercegovina (BiH) i dalje mirna zemlja na putu evropskih integracija, izjavio je danas u Potočarima bivši predsednik SAD Bil Klinton i zahvalio premijeru Srbije Aleksandru Vučiću što je pokazao hrabrost da dođe na komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici"Strašno delo genocida u Srebrenici konačno je pokrenulo NATO da da podršku Americi da se uradi ono što je i ranije trebalo. Da se pokrenu mirovni pregovori i da BiH krene ka normalnom životu", rekao Klinton.

Posle 20 godina, dodao je Klinton, zahvalan sam što je BiH i dalje mirna zemlja, na putu članstva u Evropskoj uniji i učesnik mirovnih trupa u Avganistanu i drugde.

"Moj posao u BiH i kasnije na Kosovu je nešto najvažnije što sam uradio u životu. Drago mi je da se mir održao, ali smo ostali mnogo dužni majkama, ženama, narodu za ono što još moramo uraditi", naglasio je Klinton.

U ime moje zemlje, iz dubine mog srca, ja volim ovo mesto. Ne želim da se ovo više ponovi bilo gde, poručio je Klinton i dodao da, kao prijatelj BiH, zahvaljuje i premijeru Srbije jer je pokazao hrabrost da dode ovde.

Ovaj spomenik ubijenim muškarcima i dečacima neka postane sveto mesto. Sva ljudska bića na svetu mogu se danas identifikovati sa svakom majkom, suprugom, ćerkom koja je izgubila nekoga u Srebrenci, ocenio je Klinton. Prema njegovim rečima, žrtva zahteva da radimo bolje i moramo raditi bolje zajedno. Dajmo ovoj zemlji da ima budućnost. Dokažimo svetu da su naše razlike važne, ali ono što nam je zajednicko je još važnije, zaključio je Klinton.

10:21

Vučić sa Majkama Srebrenice

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić stigao je jutros u Memorijalni centar u Potočarima, gde su ga dočekale majke Srebrenice koje su mu se zahvalile na dolasku i poželele mu dobrodošlicu. Nakon dolaska Vučić se upisao u Knjigu žalosti.

Izvor: Danas.rs 

Originalni članak možete pročitati OVDE 

]]>
Tue, 14 Jul 2015 12:07:46 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5712/IZ+MINUTA+U+MINUT%3A+Komemoracija+u+Srebrenici
EP usvojio Rezoluciju o Srebrenici http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5709/EP+usvojio+Rezoluciju+o+Srebrenici.html Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su Rezoluciju o Srebrenici kojom se oštro osuđuje zločin u Srebrenici.

U Rezoluciji se zločin u Srebrenici, u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde, označava kao genocid.

Kao odgovorne za masovnu egzekuciju više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka iz Srebrenice označene su "snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića, uz učesće paravojnih i neregularnih jedinica".

Ranije danas, Predstavnički dom Kongresa SAD-a jednoglasno je usvojio Rezoluciju o Srebrenici kojom se zločin iz jula 1995. godine definiše kao genocid. Više pročitajte u odvojenoj vesti.

Podsetimo, Rezolucija o Srebrenici koju je predložila Velika Britanija juče nije usvojena na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, nakon što je Rusija uložila veto.

Kompletan tekst Rezolucije o Srebrenici koju je usvojio Evropski parlament možete pročitati u odvojenom članku.
"To je najveći ratni zločin koji se desio u Evropi nakon Drugog svetskog rata", piše u rezoluciji.

U tekstu rezolucije se podseća da se oko 1.200 Srebreničana još vode kao nestali, kao i da su na hiljade žena i dece deportovane, a mnoge žene su i silovane.

"Tragični događaji u Srebrenici su ostavili duboke emocionalne ožiljke i stvorili dugotrajne prepreke političkom pomirenju naroda Bosne i Hercegovine", piše u tekstu.

Ističe se i suodgovornost Ujedinjenih nacija, koje nisu ispunile mandat da zaštite stanovnike "zaštićenih zona".

U rezoluciji se najoštrije osuđuje ne samo genocid u Srebrenici, nego i svi ostali zločini u ratu u bivšoj Jugoslaviji, a porodicama žrtava se upućuju izrazi saučesća.

"Evropski parlament najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici i svečano objavljuje da se tako jeziv zločin nikada ne sme ponoviti i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ne ponovi ; odbija se svako poricanje, relativizacija i neistinito tumačenje genocida", ističe se se u dokumentu.

U tekst rezolucije ubačena su i dva amandana predlagača rezolucije Ivana Jakovčića kojima se osuđuje rusko stavljanje veta na britansku rezoluciju o Srebrenici u SB UN i pohvaljuje se odluka da se 11. jul proglasi danom žalosti u BiH radi sećanja na nastradale žrtve.

Iz finalne verzije teksta je, međutim, izbačen zahtev poslaničke grupe narodnjaka (EPP) da se za učesće u genocidu okrive i "neregularne policijske snage koje su na bosansku teritoriju ušle iz Srbije".

Poslanik Ivan Jakovčič, koji je inicijator rezolucije, je istakao da ona nije uperena protiv Srbije i srpskog naroda, već je cilj da se obezbedi da se takav zločin više ne ponovi.

U ratu su svi činili zločine, pa i pripadnici mog naroda", rekao je hrvatski poslanik i dodao da je dobro i važno što će premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovati komemoraciji žrtvama Srebrenice u Potočarima u subotu.

Gotovo svi poslanici su tokom današnje debate govorili o potrebi pomirenja i izgradnji zajedničke budućnosti, ukazujući da je i Evropska unija, nastala na ruševinama Drugog svetskog rata, primer da je to moguće.

Jedan od retkih disonantnih glasova čuo se od strane slovačkog poslanika sa krajnje levice Miroslava Ransdorfa, koji je za rat u BiH okrivio Sjedinjene Američke Države, a za srebreničku tragediju komandanta bosanskih snaga Nasera Orića. Inače, prošle nedelje je pres služba EP saopštila da će to telo obeležiti 20. godišnjicu genocida u Srebrenici, ali da "neće donositi posebnu rezoluciju o tome".

Izvor:b92.net

Originalni članak možete pročitati OVDE 

]]>
Fri, 10 Jul 2015 14:40:12 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5709/EP+usvojio+Rezoluciju+o+Srebrenici
TEKST PREDLOZENE REZOLUCIJE SB UN O SREBRENICI http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5706/TEKST+PREDLOZENE+REZOLUCIJE+SB+UN+O+SREBRENICI.html Savet bezbednosti UN razmatraće danas Nacrt rezolucije u kojoj se ocenjuje da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti. U nacrtu teksta koji je predložila Velika Britanija povodom 20. godišnjice masovnog zločina nad Bošnjacima u Srebrenici osuđuje se poricanje genocida u Srebrenici kao prepreka za pomirenje i opterećenje za žrtve.

U predloženom tekstu "izražava se žaljenje i solidarnost sa žrtvama na svim stranama u sukobu u BiH, uključujući i one u Srebrenici, kao i njihovim porodicama, i pozivaju nadležne vlasti u BiH da obezbede pravdu za žrtve i dugoročnu podršku preživelima, uključujući preživele žrtve seksualnog nasilja".
U nacrtu rezolucije u koji je agencija Beta imala uvid naglašava se suštinski značaj pomirenja na osnovu dijaloga i "prihvatanja radnji iz prošlosti od svih strana u sukobu".

Tekst Nacrta rezolucije prenosimo u celosti:

Savet bezbednosti,

PP1 Ponovo potvrđujući Povelju Ujedinjenih nacija, Opštu deklaraciju o ljudskim pravima, i Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (Konvencija),


PP2 Podsećajući da države snose primarnu odgovornost za zaštitu civilnog stanovništva i da su dužne da poštuju i obezbeđuju ljudska prava svih lica na svojoj teritoriji u skladu sa svojom nadležnošću, shodno relevantnim pravilima međunarodnog prava, i dalje potvrđujući primarnu odgovornost svake države pojedinačno da štiti svoje stanovništvo od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti,

PP3 Podsećajući na primarnu odgovornost Saveta bezbednosti za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti i izražavajući svoju rešenost da sprečava genocid,

PP4 Podsećajući na sve presude Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), osnovanog rezolucijom 808 (1993) i naknadnim rezolucijama u cilju krivičnog gonjenja lica odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, i dalje podsećajući na presudu njegovog Apelacionog veća od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića) u kojoj se navodi da je počinjen genocid u Srebrenici 1995, i presudu Međunarodnog suda pravde od 26. februara 2007. u kojoj je zaključeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida,


PP5 Konstatujući da se ove godine obeležava dvadesetogodišnjica genocida u Srebrenici, gde je više od 8000 ljudi izgubilo život, hiljade ljudi raseljeno, kao i porodica i zajednica uništeno;


PP6 Konstatujući da su Srebrenica i njena okolina proglašene bezbednim područjem, u skladu sa rezolucijama SB 819 (1993) i 836 (1993); priznajući stalnu potrebu da Savet bezbednosti i države članice dalje jačaju zaštitu civila u oružanim sukobima; i ističući da Ujedinjene nacije, uključujući Savet bezbednosti, treba da obrate pažnju na indikacije ranog upozorenja na potencijalni genocid i da obezbede brzu i efikasnu akciju radi sprečavanja ili zaustavljanja genocida, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija,

PP7 Priznajući da je bilo nevinih žrtava na svim stranama tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući u Srebrenici i okolini,


PP8 Ističući značajnu ulogu koju u sprečavanju genocida imaju specijalni savetnici generalnog sekretara za sprečavanje genocida i odgovornost za zaštitu (specijalni savetnici), čija funkcija podrazumeva i da budu mehanizam za rano upozoravanje kako bi sprečili potencijalne situacije čiji ishod mogu biti genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i etničko čišćenje, i visoki komesar UN za ljudska prava; i konstatujući ulogu koju redovni brifinzi o kršenju ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i govoru mržnje i podsticanju imaju u ranom prepoznavanju potencijalnog genocida,

PP9 Pozdravljajući novi Okvir Analize koji je sačinila Kancelarija specijalnih savetnika kao jedan od instrumenata za procenu rizika genocida u svakoj situaciji, i podstičući države članice i regionalne i podregionalne organizacije da koriste relevantne okvire, kada je to potrebno, kao smernice u njihovom radu na prevenciji,

PP10 Nadalje podsećajući na obavezu svih država članica da ispune svoje obaveze u cilju okončanja nekažnjavanja i da istraže i krivično gone one koji su odgovorni za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ; konstatujući da je borba protiv nekažnjavanja za najteže zločine od međunarodnog interesa koji su počinjeni nad civilima ojačana radom na i krivičnim gonjenjem ovih zločina od strane Međunarodnog krivičnog suda, u skladu sa principom komplementarnosti sa domaćim nadležnostima u krivičnim stvarima kako se navodi u Rimskom statutu, ad hoc i mešovitim tribunalima i specijalizovanim većima u domaćim sudovima,

PP11 Konstatujući da je krivično gonjenje lica odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine pred MKTJ i domaćim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i dalje ključno za proces nacionalnog pomirenja i ponovnog uspostavljanja i očuvanja mira u Bosni i Hercegovini, i pozdravljajući takođe snažnu regionalnu saradnju između domaćih tužilaštava koja doprinosi očuvanju mira, pravde, istine i pomirenju između zemalja u regionu.

PP12 Konstatujući da se procenjuje da je počinjeno hiljade slučajeva seksualnog zlostavljanja sa žrtvama na svim stranama za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući i u Srebrenici; konstatujući takođe da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati zločin protiv čovečnosti ili konstitutivni akt u vezi sa genocidom; i podsećajući da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja u oružanom sukobu predstavljaju ratni zločini i grubo kršenje Ženevskih konvencija i pratećeg protokola I.

1. Najstrože osuđuje genocid i sva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava;

2. Najstrože osuđujezločin genocida u Srebrenici, kao što je utvrđeno presudama MKTJ i Međunarodnog suda pravde, i sve druge dokazane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba u Bosni i Hercegovini;

3. Saglasan je da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje, poziva političke lidere na svim stranama da priznaju i prihvate činjenicu o dokazanim zločinima kao što su utvrdili sudovi, i u tom smislu osuđuje poricanje ovoga genocida koje ometa napore u pravcu pomirenja, i takođe priznaje da kontinuirano poricanje duboko potresa žrtve; ;

4. Izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama na svim stranama u sukobu u Bosni i Hercegovini, uključujući i one u Srebrenici, kao i njihovim porodicama, i poziva nadležne vlasti u Bosni i Hercegovini da obezbede pravdu za žrtve i dugoročnu podršku preživelima, uključujući preživele žrtve seksualnog nasilja;

5. Potvrđuje još jednom svoju podršku Mirovnom sporazumu zaključenom u Dejtonu i potpisanom u Parizu 14. decembra 1995, kao i Sporazumu o stvaranju Federacije Bosne i Hercegovine, potpisanom u Dejtonu, 10. novembra 1995. (S/1995/1021, aneks) i poziva strane da se strogo pridržavaju svojih obaveza koji proizilaze iz tih sporazuma;

6. Naglašava suštinski značaj pomirenja na osnovu dijaloga, prihvatanja radnji iz prošlosti od svih strana u sukobu i posvećenosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnovu za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta, kako u Bosni i Hercegovini tako i u širem regionu; i u tom cilju pozdravlja nedavni sporazum Parlamenta i političkih lidera Bosne i Hercegovine u vezi sa ambicioznim programom reformi, koji uključuje posvećenost merama za ubrzanje procesa pomirenja, i podstiče sve građane Bosne i Hercegovine da zajedno rade na unapređenju mira, pravde, tolerancije i pomirenja;

7. Pozdravlja rad Međunarodne komisije za nestala lica i njenu pomoć vladama Bosne i Hercegovine, kao i širem regionu, u pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka žrtava na svim stranama, koji je suštinski doprineo dovođenju počinilaca pred lice pravde;

8. Naglašava važnu ulogu koju žene i civilno društvo, uključujući organizacije žena i lidere zvaničnih i nezvaničnih zajednica, mogu da imaju u posredovanju i donošenju post-konfliktnog rešenja; ponovo ističući kontinuiranu potrebu da se postigne više uspeha u sprečavanju sukoba većim učešćem žena u svim fazama posredovanja i post-konfliktnog rešavanja i posvećivanjem veće pažnje rodnim pitanjima u svim diskusijama relevantnim za sprečavanje sukoba;

9. Poziva države da sprečavaju i suzbijaju genocid i druge teške zločine u skladu sa međunarodnim pravom, ponovo potvrđuje stavove 138 i 139 Završnog dokumenta Svetskog samita iz 2005. godine (A/RES/60/1) o odgovornosti za zaštitu stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti;

10. Poziva one države koje još uvek nisu ratifikovale Konvenciju niti joj pristupile da razmotre takvu mogućnost po hitnom postupku i da, po potrebi, donesu nacionalne zakone i propise kako bi ispunile svoje obaveze u skladu sa tom Konvencijom;

11. Pozdravlja napore da se povede istraga i krivično gone svi optuženi za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući genocid u Srebrenici, poziva sve države da sarađuju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale i nacionalne pravosudne sisteme, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i zahteva da MKTJ što ekspeditivnije okonča svoj rad, što bi predstavljalo vitalan doprinos unapređenju mira, pravde, istine i pomirenja;

12. Poziva države članice da po potrebi izrade obrazovne programe na osnovu kojih će buduće generacije izvlačiti pouke u vezi sa genocidom, ratnim zločinima, etničkim čišćenjem i zločinima protiv čovečnosti iz prošlosti, kako bi se sprečilo njihovo eventualno ponavljanje;

13. Podstiče države članice da odrede nacionalne kontakt osobe koje bi se bavile zaštitom civila od svireposti putem efikasne prevencije i reagovanja i koje bi mogle da se redovno sastaju i koordiniraju korake u cilju razmene najbolje prakse u vezi sa brzim reagovanjem i sprečavanjem svireposti, sa drugim državama članicama i relevantnim regionalnim i subregionalnim mehanizmima za sprečavanje i reagovanje na masovna zverstva, specijalnim savetnicima i drugim relevantnim telima Ujedinjenih nacija, i s tim u vezi priznaje odgovornost globalne mreže nacionalnih kontakt osoba u pogledu zaštite;

14. Ponovo potvrđuje značaj pouka koje treba izvući iz neuspeha Ujedinjenih nacija u sprečavanju genocida u Srebrenici, kao što je izloženo u izveštaju generalnog sekretara u vezi sa Rezolucijom Generalne skupštine 53/35 (A/54/549), kao i poziv iz ovog izveštaja upućen međunarodnoj zajednici da se maksimalno založi kako se ne bi dozvolilo da se takve strahote ponovo dogode i odlučuje da treba brzo i efikasno delovati kako bi se sprečilo ponavljanje takve tragedije i u tom cilju koristi sva odgovarajuća raspoloživa sredstva, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija;

15. Priznaje da ozbiljna kršenja ili zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava ili ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, uključujući ona koja podrazumevaju seksualno nasilje i nasilje na rodnoj osnovi, mogu biti rani pokazatelj puta u genocid, i s tim u vezi pozdravlja napore Ujedinjenih nacija usmerene ka unapređenju kolektivnog reagovanja na buduće rizike kršenja i zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava i kršenja međunarodnog humanitarnog prava kroz Human Rights Up Front;

16. Zahteva od generalnog sekretara da obezbedi veću saradnju postojećih mehanizama za rano upozorenje u cilju sprečavanja genocida i drugih ozbiljnih međunarodnih zločina, kako bi se pomoglo u otkrivanju, proceni i reagovanju na izvore tenzije i tačke rizika, ili otkrivanju ugroženog stanovništva, i podstiče generalnog sekretara da Savetu i dalje dostavlja informacije i analize za koje smatra da bi predstavljale doprinos u tom pogledu.

Izvor: Blic.rs

Originalni članak možete pogledati OVDE

 

]]>
Thu, 9 Jul 2015 10:32:09 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5706/TEKST+PREDLOZENE+REZOLUCIJE+SB+UN+O+SREBRENICI
"Grci ne pristaju na ucene, demokratija pobedila" http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5704/%22Grci+ne+pristaju+na+ucene%2C+demokratija+pobedila%22.html Grčki narod je pokazao da "ne pristaje na ucene", kaže ministar odbrane Grčke Panos Kamenos nakon objavljivanja televizijskih anketa po završetku referenduma.

 

Ankete ukazuju da su u prednosti protivnici predloga međunarodnih kreditora.

"Grčki narod je dokazao da ne pristaje na ucene, teror, pretnje. Demokratija je pobedila", napisao je Kamenos, lider jedne od partija u vladajućoj levičarskoj koaliciji, na svom Tviter nalogu.

U Grčkoj je danas održan referendum na kojem se oko 10 miliona građana izjašnjavalo o predlogu međunarodnih poverilaca.

IZVOR: B92 

]]>
Mon, 6 Jul 2015 11:53:29 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5704/%22Grci+ne+pristaju+na+ucene%2C+demokratija+pobedila%22
BORBENE LINIJE U ATINI SU ISCRTANE http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5701/BORBENE+LINIJE+U+ATINI+SU+ISCRTANE.html Prenosimo vam tekst Kevina Ovendena, novinara koji se nalazi trenutno u Grčkoj i izveštava sa lica mesta. Autor je knjige “Grčka i Siriza, izlaz iz lavirinta” koja će uskoro izaći iz štampe.

Ulice Atine su mirne večeras. Politička atmosfera - napeta.

Stao sam u jedan miran red u oblasti Galaci kako bih podigao par evra sa bankomata. Smejali smo se i ćaskali. Nije bilo neke velike debate oko referenduma zakazanog za nedelju na kojem će se odlučivati o zahtevima MMF-a, Evropske unije i Evropske centralne banke - omražena Trojka - za nastavak mera štednje koje su iscedile i poslednju kap krvi iz zemlje.

Međutim, kako je aparatu trebalo značajno više vremena da bi obradio transakciju, većina ljudi je izrazila neku vrstu prezira prema Trojci. Kako će glasati? To ostaje da se vidi i biće određeno sukobom političkih i društvenih snaga.

U ponedeljak je 25 000 ljudi izašlo na trg Sintagma, ispred zgrade parlamenta, što je označilo početak kampanje za "Ne" uceni Trojke. Otprilike je podjednak broj bio na istom mestu kišne večeri u utorak, povodom kampanje za "Da".

Primetno bogatijih od snaga levice i društvenih pokreta koji su bili na Sintagmi dan pre. Mobilisale su ih stranke koje podržavaju mere štednje, poražene ubedljivo na opštim izborima u januaru na kojima je radikalno leva Siriza došla na vlast.

Utorak je, po narodnim verovanjima u Grčkoj, malerozan dan. Desnica i bogataši se ne oslanjaju na sreću u ovim danima pre nedelje.

Njihov je oslonac celokupna vladajuća klasa Evrope, njeni mediji i politički instrumenti - partije levog i desnog centra - u pokušaju da se stavi tačka na demokratski eksperiment i traženje alternative neoliberalnom kapitalizmu u Grčkoj.

Danas je premijer Grčke, Aleksis Cipras, pisao gospodarima tlačitelja svoje zemlje - Trojci i ministrima finansija u zemljama evrozone i jedinstvene valute - prihvatajući suštinu zahteva koje su oni podneli u petak prošle nedelje, ali sporeći raspored za njihovu primenu (nimalo beznačajna stvar) i tražeći otpis duga zauzvrat.

Nemačka vlada, na čelu sa Angelom Merkel, bila je najodlučnija u protivljenju otpisivanju duga, ili makar odlaganja otplate dok se ne primene dalje mere štednje.

Cipras je naznačio da bi mogao otkazati referendum ukoliko se ponovo uspostave formalni pregovori. Šta god da je bila motivacija za ovu taktičku ponudu, ona je izazvala konfuziju u narodu Grčke i među pristalicama vlade. Velike medijske korporacije su uradile sve što su mogle da pojačaju zbrku.

Angela Merkel, govoreći u Bundestagu, pojasnila je situaciju. Odbila je ponudu bez razmišljanja i rekla da razgovori "nemaju nikakvu svrhu" pre referenduma u nedelju.

U televizijskom obraćanju narodu Grčke, Cipras je odgovorio rekavši da će se referendum održati; vlada traži "Ne" kao ishod; ali i da je "spreman da reaguje" ukoliko se ostvari neki progres na polju povratka pregovorima.

Pridružio sam se nekim aktivistima "Ne" kampanje na trgu Amerika u Kipseli oblasti u Atini. Usledio je razgovor između Sotirisa, aktiviste, i Marine, koja se upravo vraćala iz kupovine:

Marina: "Nećemo moći da živimo ukoliko se nastave mere štednje. Drago mi je da se vlada usprotivila. Ali, šta će se desiti ukoliko kažemo Ne? Banke su sada zatvorene. Da li će i ostati zatvorene?"

Sotiris: "Ne. Banke će se otvoriti. Ukoliko glasamo za Ne, to će povećati pritisak na Trojku. Pokazaćemo im da nas ne mogu ucenjivati."

Marina: "Ali šta će se desiti ukoliko ne bude dogovora. Moraćemo da napustimo evro. Glasanje za Ne znači Ne evru, je li tako?"

Sotiris: "Pa - ja sam za to da napustimo evro. I sve više ljudi je za to. Pokazali su da neće dozvoliti demokratiju i pravednu ekonomsku politiku unutar evrozone. Trebalo bi da kažemo ne dugu i napustimo evro. Ali, gledaj. Mnogo toga može da se desi. Da li veruješ ljudima koji su nas uveli u ovaj haos kada kažu da oni znaju šta će se desiti? Ovim starim lupežima koji su izgubili moć u januaru.

"Ovo znamo sigurno. Ukoliko kažemo Da uceni, ucenjivači će doći po još. Ukoliko kažemo Ne, imaćemo priliku da okončamo muke kroz koje svi prolazimo."

Marina žuri kući i razgovor ostaje nedovršen. Ali, ona čita letak pažljivo dok ulazi u autobus broj 14, koji je, kao i sav javni prevoz, besplatan - makar do ponedeljka.

Kasnije sam se zaputio na javni sastanak aktivista za Ne kampanju i srećem staru prijateljicu, Silviju. Ona je lekarka u bolnici:

"Većina lekara na poslu će glasati za Da," ona kaže, "nikakvo iznenađenje. Ali, većina sestara, portira i ostalog osoblja glasa za Ne. A njih je više od lekara.

"Provodim vreme sa njima pokušavajući da ubedim one koje imaju sumnje i da pridobijem one koji su pod uticajem propagande za Da - koja je sveprisutna, ona je u svim novinama i televizijskim kanalima, osim radikalno levih."

Snage koje vode kampanju za Da dolaze iz biznis klase Grčke kao i iz dve pro-kapitalističke partije koje su vladale Grčkom 40 godina, od kraja diktature 1974. pa sve do pobede Sirize ove godine.

Kičma njihove kampanje je među profesionalnim klasama - lekarima, advokatima, menadžerima i tako dalje. Uprkos činjenici da je štednja koju je nametnula evrozona uništila neke od njih, a većinu ozbiljno pogodila.

Slušajući njih, ispada da je "Evropa" religiozna ideja. To je simbol njihog statusa i ugleda, koji gube u ovim godinama štednje , ali sa kojim se još strastvenije poistovećuju gledajući sa prezirom zemlje istočno od Grčke i južnu obalu Mediterana.

Mnoge brošure kampanje za Da, kao i internet propaganda, sadrže jedva prikriveni rasizam iskazan u tvrdnjama da će zemlja dospeti na nivo "Pakistana ili Bangladeša" ukoliko napusti evro. Pakistanci i Bangladežani, kao i ostali imigranti u Grčkoj, bili su izloženi nasilnim i ubilačkim napadima fašističke partije Zlatna zora. Međutim, fašisti pokušavaju da se predstave kao radikalni prijatelji običnih ljudi. Zato cinički kažu da su za Ne.

Stare partije socijaldemokratije i desnog centra eksploatišu rasizam i ksenofobiju u ovoj kampanji. Zajedno sa njima tu su i liberali iz nove partije, izgrađene kroz medije ali sa slabim članstvom, zvane To Potami, Reka.

Politički sukob u proteklih pet godina, koji počiva na otporu radničke klase i narodnih slojeva u Grčkoj, se jasno pojačava ovih dana. Većina međunarodnih medija shvata dramu zajedničkih sastanaka i, ponekad zbunjujuću, taktiku vlade dok pokušava da istovremeno ostane u okviru evra i postigne dogovor sa Trojkom.

Sukob unutar grčkog društva dobija manje pažnje. Ali, upravo je otpor narodnih snaga, sa kojima je radikalna levica prepletena, sprečio da se vlada oseti prinuđenom da prihvati ponižavajuće uslove prošle nedelje.

Sada - kroz Da kampanju - desnica i njeni saveznici iz takozvanog centra pokušavaju da se vrate na scenu. Spremni su na sve vrste manevara, uz podršku evropskih elita i njihovih predstavnika, kako bi bilo poništili referendum ili strahom naterali ljude da glasaju za Da.

Evropska centralna banka je danas objavila da neće produžiti pomoć bankarskom sistemu Grčke pre referenduma. Politička poruka koju šalje jeste da ona ima kontrolu nad situacijom i da je spremna da potkopa vladu i narodni glas, ukoliko Ne pobedi u nedelju.

"Bankarski službenici su organizovani u sindikate, ali radikalna levica nije tu jaka," kaže jedan od veterana radikalne levice. "To je problem. Ne može se rešiti preko noći, ali moramo da počnemo da ga rešavamo od danas ukoliko želimo da u budućnosti nacionalizujemo banke, što je neophodno da bismo zaustavili finansijski terorizam Trojke i njenih prijatelja u Grčkoj."

Snage koje žele da ponište ishode izbora u januaru se pregrupišu kroz kampanju za Da. Možda koriste demokratske mehanizme, ali njihove metode se tu ne zaustavljaju.

Nasos radi u državnoj televiziji ERT. Zatvorena je pre dve godine pod prošlom vladom. Većina radnika je pružila otpor i dve godine su organizovali rad, što je razvilo nove načine zajedničkog organizovanja i emitovanja.

Glavne studije u Atini je pak zauzela policija, delajući po ovlašćenju vlade, i nova manja televizijska stanica je osnovana. Njen menadžment su činile pristalice starog režima i memoranduma o štednji. Radnici koji su tu ostali su uglavnom bili uvučeni u isti politički tabor i nisu se pridružili kolektivnoj akciji većine kolega i koleginica.

"Kao što znate, vratili smo se na posao pošto je Sirizina vlada ponovo otvorila ERT," rekao je Nasos na organizacionom sastanku kampanje za Ne.

"Imamo i dalje velikih problema i želimo da vlada nastavi započeto i izađe nam u susret.

"Ove nedelje smo stvarno osetili na poslu pokušaje starog menadžmenta, onog koji je ostao od pre dve godine, i pro-memorandumskih snaga da se organizuju.

"Prvi put otkako smo se vratili oni su imali dovoljno samopouzdanja da uđu u raspravu sa nama. I to poprilično agresivno, to se moglo osetiti. Dosta nas iz ERT-a je glasalo za Sirizu. Iznošenje argumenata za i protiv, naročito juče, učinilo je da se dosta mojih kolega i koleginica oseti pomalo paralizovanim. Bili su isuviše tihi kada su pristalice desnice i menadžment provocirali.

"Bilo je bitno to što je par nas počelo da im uzvraća bez zadrške. To je ohrabrilo ostale i danas su se ljudi osećali hrabrije. Ne znamo šta će se desiti u nedelju.

"Ipak, referendum odlučuje ko će u ponedeljak osećati da ima kontrolu nad ERT-om. Puno toga je na kocki. Ništa neće biti svršeno u nedelju, ali, nedelja puno znači."

Autor: Kevin Ovenden 

IZVOR: Marks21

Originalni članak možete pročitati OVDE 

 

]]>
Sat, 4 Jul 2015 00:40:19 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5701/BORBENE+LINIJE+U+ATINI+SU+ISCRTANE
Grčki bankrot je tu - šta će se destiti narednih dana http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5692/Gr%C4%8Dki+bankrot+je+tu+-+%C5%A1ta+%C4%87e+se+destiti+narednih+dana.html Stigao je dan koji vodi svjetsku ekonomiju na put u nepoznato: GRČKI BANKROT JE TU - Što će se desiti u narednim danima i hoće li to biti početak krajaEuropske Unije?

 

Poznati politički autor Tariq Ali pomno iz dana u dan prati situaciju u Grčkoj te je jučer rekao nešto vrlo zanimljivo - "Tsiprase, prestani se smijati, nisi na vjenčanju nego na sprovodu". Lijepo rečeno. Mada se nekome činilo trivijalno, ali grčki premijer Alexis Tsipras kao da tek u zadnji trenutak shvaća, ili prihvaća, ozbiljnost situacije.

Napaćeni grčki narod vidio je u njemu i njegovom ministru financija Varoufakisu potencijalne spasitelje, a sada strahuju od istih, strahuju da ih isti ne uvale u još veću tragediju koja se povećava iz dana.

Zadnje vijesti su već svima dobro poznate - u Grčkoj danas banke ne rade, a bankomati će isplatiti samo po 60 eura po korisniku (informacije govore kako su neki već sada doslovno prazni, novčanica više nema). Banke neće niti raditi najmanje do nedjelje kada je, hitno, najavljen referendum. Kako će ga uopće organizirati u tako kratkom roku, tek ćemo vidjeti, ali pitanje je još važnije - grčki narod će imati priliku reći što zapravo želi. Žele li popustiti pred Trojkom koja ih već godinama gura prema zemljama Trećeg svijeta ili im je draži kraj agonije, pa makar on bio i put u nepoznato.

Neki će reći da je lako s distance navijati za bankrot ili ponižavajući ostanak Grčke u eurozoni. Isti slabo shvaćaju da je distanca između "nas" i "njih" gotovo nikakva. Učestalo obilaženi kontejneri grada Zagreba i ostatka zemlje živi su svjedoci da je Grčka znatno bliže nego bismo si to voljeli priznati.

Puno toga oko grčke krize zapravo se i svodi na priznavanje i nepriznavanje. Približavamo se "Car je gol!" trenutku - sutra će po svemu sudeći doći i taj dan. Za sve one koji se tek sada uključuju spomenimo još jednom o čemu se točno radi.

Grčka je opako zadužena, a kada kažemo "Grčka" bilo bi jako licemjerno tu opaku zaduženost na neki način prišiti radnom grčkom narodu jer on je imao utjecaja na tu činjenicu koliko i hrvatski radni narod na hrvatsku također opaku zaduženost. Priče i mitovi o tzv. grčkoj "lijenosti" su samo to, priče i mitovi (vidi: Razbijanje mitova o "lijenim" Grcima). Što je grčki narod mogao? Birati između Nove Demokracije i PASOK-a? Dvije strane iste medalje, lijevog ili desnog centra iste katastrofe, jer zaduživale bi ih obje.

Dobro, reći će neki, zašto se nisu na vrijeme radikalizirali? Da, zašto nisu. Zašto nitko nije? Zašto mi nismo? Zašto Talijani nisu? Zašto Britanci nisu? Zašto Mongoli nisu? Zato jer smo kondicionirani da je jedina "normalna" politika ona za koju nam se kaže da je normalna, sve drugo je lijevi ili desni ekstremizam. Zato, ali i zato jer su ljudi po prirodi neskloni posezati za radikalnim rješenjima ako sustav, bar donekle, funkcionira i drži nas na, kakvom takvom, životu.

Dolazi li ta inercija sada na naplatu? Svakako, ali shvaćanje nečega prekasno nije lako. Kako biti radikalan kada Titanic već tone? Ne znaju ni Grci, ali se ne može reći da nisu pokušali. Kada su vidjeli da će ih "normalna" politika uništiti do te mjere da će im se zgaditi čak i ono teško preživljavanje koje se zove životom, poduzeli su nešto. Izabrali su početkom ove godine stranku SYRIZA koja se svojim programom predstavila kao znatno lijevija opcija od tradicionalne socijal-demokracije, odnosno lijevog centra.

Ne, SYRIZA nije militantna anti-kapitalistička sila koja bi možda bila idealniji lijek za ovu bolest koja je napala grčki narod, ali inercija ima svoje razine. Grci su danas spremni sudbinu dati u ruke eksperimentalnim ljevičarima koji su možda ipak, treba i to priznati, samo "salonski" ljevičari. Sutra, kada ih ovi razočaraju, biti će spremniji na još radikalnije poteze, a to će biti riskantno jer veća radikalizacija može odvesti i prema vrlo ružnim scenarijima (vidi: Komentar: Ako ne uspije Tsiprasov blef Grčkoj će ostati samo komunisti i fašisti).

Biti danas stanovnik Grčke je poprilično neugodna stvar. O scenarijima veće radikalizacije tamo danas nitko odveć ne razmišlja. Čovjek koji je u panici ni nije pretjerano sklon racionalnom razmišljanju. Tsipras je sinoć održao govor kojeg su neki nazvali iznimno važnim, neki iznimno nedovoljnim, a neki krajnje smiješnim.

Rekao je da je Grčka kolijevka demokracije i da je strašno da im EU, koja se kune u demokraciju, sada zabranjuje referendum, glas naroda. Naravno, EU ne zabranjuje stvarno Grčkoj referendum, ali ga potkopava izjavama da će obustaviti financiranje njihovog bankarskog sustava koji je posve ovisan.

Tsipras to tumači kao uvredu i koristi tu činjenicu da bi se žestio protiv Trojke. No, činjenica je da kreditor može sa svojim robom, pardon, dužnikom, gotovo što god hoće. Dakako, dužnik ima pravo na pobunu, tko li mu je smije zabraniti? Samo on sebi sam. Tsipras se ipak nije pobunio, on još igra na blef, čak i u zadnjim minutama, ali time čini jednu vrlo neugodnu stvar - referendumom na neki način kritičnu situaciju prebacuje na leđa grčkih građana. Zašto bi oni morali biti ti koje će donijeti konačnu odluku kada su je već jasno donijeli dajući njemu mandat?

Ključni stavovi predizborne kampanje se ne bi nikada smjeli gaziti, to demokraciju pretavara u travestiju. SYRIZA-i se još može oprostiti (ne bi se svi složili) činjenicu da su znatno ublažili svoju retoriku nakon dolaska na vlast - primjerice nitko više ne spominje izlazak iz NATO pakta i takve stvari - ali podilaženje mrskoj Trojci, odnosno kreditorima, mora ostati crvena linija jer to je glavna argumentacija iza svakog glasa kojeg je Tsipras u siječnju ove godine dobio.

Zašto sada nuditi referendum? Da bi narod sam sebe zafrknuo (da ne koristimo jednu težu riječ koja također počinje sa "za")? To nije trebao činiti - time izlaže cijeli grčki narod jednom tjednu traume, stresa i šoka u kojem će ih zastrašivati kao nikada do sada. Predsjednik Europske Komisije, Jean-Claude Juncker, prije nekoliko trenutaka je završio press konferenciju na kojoj je poručio kako se nada da će grčki narod na referendumu glasati "za Europu".

No, unatoč Junckerovom dodvoravanju (za vrijeme govora nekoliko puta je istaknuo koliko voli "plemeniti grčki narod") možda se većina neće niti obazirati, možda je za ključne EU lidere i Trojku Grčka zaista završena priča i sada kreće na "Plan B". Ili to ili i oni blefiraju, ali ako blefiraju onda blefiraju nevjerojatno sinkronizirano. Od njemačke kancelarke Angele Merkel do njenog ministra financija Wolfganga Schaeublea i finskog ministra financija Alexandera Stubba - svi govore isto: da je Tsiprasov govor duboko u noći sa subote na nedjelju zapravo sve objasnio i da se sada više ni nema o čemu pregovarati već kako se kreće na "Plan B", odnosno nastojanje ublažavanja udarca sutrašnjeg grčkog bankrota na tržišta.

Da, sutra je zadnji dan za Grčku - sutra bi Grčka trebala isplatiti MMF-u 1,6 milijardi eura dugovanja, a pošto tog novca nema morati će bankrotirati. Sve, izgleda, ide prema "protokolu". Trojka je tu neumoljiva - jedina šansa kojoj su Grčkoj dali je ta da Grčka vlastitom, iscrpljenom, narodu nametne nove brutalne mjere štednje. Jedino tako bi im dali odgodu, odnosno novu isplatu kojom bi krpali stare dugove. To bi za Tsiprasa bio automatski pad Vlade i on je to jasno naglasio ističući kako kreditori žele "smjenu režima" u Ateni (vidi: Nema više pregovora, Grčka kriza je upravo eskalirala: Lijevo krilo SYRIZA-e sprema se za bankrot i nacionalizaciju banaka, Tsipras ističe kako je MMF "kriminalno odgovoran" te navodi kako Trojka sada želi "smjenu režima" u Ateni).

Zar je Tsipras stvarno mislio da će mu MMF dati "još tjedan dana da vidimo što će narod reći"? Neće. Grčki narod će imati priliku reći što misli, no izgleda da će tu priliku dočekati u bankrotu.

Što se može desiti u Grčkoj sutra? Po isteku dana će bankrotirati. Možda je Tsipras zato i najavio referendum za nekoliko dana nakon. Naime, do tada će banke biti zatvorene i možda se u tom periodu prebaciti natrag na staru valutu, drahmu. Hoće li izlazak iz eurozone značiti i izlazak iz Europske Unije? I jedno i drugo je scenarij kojeg SYRIZA ne priželjkuje, ali je moguće. Hoće li biti panike na ulicama, političke nestabilnosti ili neke druge katastrofe? Vidjeti ćemo, čak i najupućeniji analitičari se slažu da slijedi "put u nepoznato".

Što se tiče ostatka EU, tzv. "Plan B" imati će za cilj utišati paniku, ali ona će se svejedno javiti uz mogućnost domino efekta. Na tri zemlje će se posebno gledati - Španjolsku, Portugal i Italiju. Naime, one će odmah nakon Grčke postati novi "kandidati" za isti scenarij. Sutra bi stoga mogao započeti početak kraja eurozone, a možda i Europske Unije, barem onakve kakvom je znamo. Možda nam budućnost donosi podjelu na južnu i sjevernu Europu, vidjeti ćemo.

Neki će možda s olakšanjem dočekati kraj sutrašnjeg dana, nadajući se da bi agoniji mogao biti kraj bez obzira kakav bio ishod. No, velika je vjerojatnost da prava agonija tek počinje, ali ne grčka, već europska i globalna.

 Autor: D. Marjanović

Izvor: Advance.hr

Originalni članak možete pročitati OVDE 

]]>
Tue, 30 Jun 2015 14:37:57 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5692/Gr%C4%8Dki+bankrot+je+tu+-+%C5%A1ta+%C4%87e+se+destiti+narednih+dana
Povijesna presuda američkog vrhovnog suda: istospolni brakovi legalizirani u svim saveznim državama SAD-a http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5680/Povijesna+presuda+ameri%C4%8Dkog+vrhovnog+suda%3A+istospolni+brakovi+legalizirani+u+svim+saveznim+dr%C5%BEavama+SAD-a.html Američki vrhovni sud jučer je donio povijesnu presudu u kojoj se ističe kako istospolni parovi imaju pravo na vjenčanje u svim saveznim državama SAD-a.

Ustanovljeno je kako Ustav garantira jednaka prava te kako pojedine savezne države ne mogu same zabraniti istospolne brakove, kao što je bio slučaj do sada. Ovom presudom istospolni brakovi postaju legalni u svih 50 američkih saveznih država.

"Ova presuda je pobjeda za Ameriku. Ova odluka potvrdila je ono što milijuni Amerikanaca već znaju u svojim srcima - kada se svi Amerikanci tretiraju jednako, svi smo zajedno još slobodniji", komentirao je presudu vrhovnog suda američki predsjednik Barack Obama.

Da bi se dodatno istaknula potpora aktualne administracije za prava LGBT osoba, Bijela kuća sinoć je bila obasjana duginim bojama. Prenosi hrvatski portal Advance

 Originalni članak možete pogledati OVDE

]]>
Sat, 27 Jun 2015 16:48:14 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5680/Povijesna+presuda+ameri%C4%8Dkog+vrhovnog+suda%3A+istospolni+brakovi+legalizirani+u+svim+saveznim+dr%C5%BEavama+SAD-a
Sedam metaka na prostorije Kosovo Sever portala http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5643/Sedam+metaka+na+prostorije+Kosovo+Sever+portala.html Noćas je na prostorije redakcije KoSSeva, u vreme kada se u njoj nije nalazio niko od zaposlenih, pucano iz vatrenog oružja sa najmanje sedam metaka. Oštećenja su vidljiva na prozorima, u jednoj od kancelarija, na balkonu i na fasadi.

 

Novinari su po dolasku u redakciju jutros i otkrili oštećenja. Uprkos prvobitnom saznanju da susedi iz okolnih zgrada i kuća nisu čuli ništa, nakon razgovora sa njima, jedan od suseda je i potvrdio da je čuo pucnjavu rano jutros - oko 3.30. Obavljen je policijski uviđaj, a događaj su do sada osudili UNS, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Privremen organ opštine Kosovska Mitrovica, kancelarija gradonačelnika, novinari. Od jutros stiže podrška od stotina čitalaca, kolega, saradnika, pojedinaca i institucija, uključujući i međunarodne organizacije i ambasade iz Prištine, a naše uredništvo i novinari su sve vreme na telefonskim linijama i primaju podršku, što je jedan od razloga zašto KoSSev prvi put do sada kasni u objavljivanju vesti. Ovim povodom, urednica portala Tatjana Lazarević se oglasila i saopštenjem koje prenosimo u celini:
"Jutros u 9.10 novinari portala KoSSev su, po dolasku na posao, na prozoru u jednoj od prostorija naše redakcije pronašli dve rupe od metaka, tri rupe od metaka iznad unutrašnjih vrata kancelarije naspram prozora, kao i jedno zrno, pretpostavlja se ispaljeno iz pištolja. Novinari su odmah kontaktirali Kosovsku policiju, nakon čega je na teren hitno izašla stanična istražna jedinica, zatim regionalna istražna jedinica Mitrovica Sever, kao i policijska patrola Mitrovica Sever. Tokom uviđaja policija je pronašla devet čaura na ulici, u blizini kancelarije portala KoSSev. Markirala je sedam mesta sa oštećenjima od metaka - dve rupe u prozoru i pet rupa na fasadi pored prozora i simsu od prozora, te markirala dva mesta u kancelariji na kojima su pronađena zrna. Nakon policijskog uviđaja, novinari su i dali izjave u policijskoj stanici Sever, a nakon policijskog uviđaja novinari KoSSeva su pronašli još dva traga od metaka na gelenderima jedne od terasa u našoj redakciji, zbog čega pretpostavljamo da je na redakciju KoSSev pucano sa više od sedam metaka, to jest - devet. Kancelarije portala KoSSev se nalaze na prvom spratu stambene zgrade, sa dve terase, više prozora, pored kojih se nalazi sporedna, ali veoma prometna ulica, u neposrednoj blizini glavne ulice. Naše prostorije nikada do sada nisu bile obezbeđivane, čak nemamo ni rešetke.

Kosovo Sever portal je lokalni medij iz Kosovske Mitrovice koji ima za cilj da tačno i pravovremeno informiše srpsku zajednicu na Severu Kosova o aktuelnim događajima, u okviru tzv. briselskog procesa koji se najneposrednije moguće odražava na život srpskog naroda na Severu. Međutim, on je za malo više od godinu dana koliko postoji, proširio čitalačku publiku na sve one u širem regionu i svetu koji prate kosovsku problematiku. Naša trenutna posećenost na mesečnom nivou jeste između 130 i 150 hiljada pojedinačnih IP adresa, samim tim čitalaca je mnogo više. Čitamo se u 145 zemalja.

Uređivačka politika našeg portala zasnovana je na jednostavnom pravilu da na KoSSevu nema cenzure, što podrazumeva da se ne sme vršiti selekcija izvora bilo po nacionalnoj, političkoj, ili ideološkoj orjentaciji. Za nas su svi izvori validni sve dok su kredibilni, a informacije do kojih dolazimo potpune, tačne, pravovremene i u najvećoj mogućoj meri objektivne, dok istovremeno jezik kojim pišemo vesti ne sme da sadrži bilo kakav govor mržnje. Sloboda govora na našem portalu se sa druge strane najbolje vidi po komentarima čitalaca, koji se objavljuju izvorno. To sve utiče da se naši sagovornici sa jedne strane i čitaoci sa druge - osećaju 'komotno' i spremno da sarađuju, da nas čitaju i da nam veruju.
Sa svim sagovornicima smo do sada imali profesionalnu saradnju i vrlo otvoren kanal komunikacije, čak i onda kada tekstovi koje smo objavljivali nisu bili na listi njihovih omiljenih naslova. Međusobno negujemo uzajamno profesionalno poštovanje, tako da u ovom delu ne mogu da spekulišem o bilo kakvom mogućem motivu za jutrošnji incident.

Naglašavam da se korporativno i individualno svi osećamo delom zajednice Severne Kosovske Mitrovice i da se u maloj sredini većina građana međusobno poznaje, te da uživamo puno poverenje i poštovanje svojih sugrađana. Utoliko mi je još teže da spekulišem o mogućem motivu za ovaj incident.

Želim da se zahvalim svim partnerima, kolegama, čitaocima i institucijama koji od jutros zovu i pružaju nam podršku. Zbog velikog broja poziva, poruka i razgovora se ne mogu pojedinačno svakom od njih zahvaliti. Vaša podrška je naš vetar u jedra i nada da, uprkos izazovima, zajednica zna da prepozna i osudi negativne trendove među nama. Pohvaljujem i izuzetno brzu i profesionalnu reakciju Kosovske policije, iako, shodno dosadašnjoj praksi, bila bih više nego prijatno iznenađena da se počinilac i otkrije.

Kosovo Sever portal će i dalje nastaviti sa svojim požrtvovanim radom na informisanju građana, ali i šireg regiona o srpskoj zajednici na Severu Kosova.

Piše portal Kosovo Sever
Originalni članak možete naći na ovom linku.

 

]]>
Mon, 15 Jun 2015 14:06:01 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5643/Sedam+metaka+na+prostorije+Kosovo+Sever+portala
Komentar : Ako ne uspije Tsiprasov blef Grčkoj će ostati samo komunisti i fašisti http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5629/+Komentar+%3A+Ako+ne+uspije+Tsiprasov+blef+Gr%C4%8Dkoj+%C4%87e+ostati+samo+komunisti+i+fa%C5%A1isti.html Vladu vodi ljevičarska stranka SYRIZA, inače SYRIZA je kratica za "Koalicija Radikalne Ljevice". Ipak, za sada još uvijek nismo vidjeli puno toga "radikalnog" kada je riječ o aktualnoj drami u kojoj Grčka pleše na rubu bankrota. Vođa ljevičarske stranke, grčki premijer Alexis Tsipras, redovno sastanči s EU liderima, povremeno sve skupa telefonski komentira s ruskim predsjednikom Putinom, zalaže se za odgode, kompromise, dijalog, dogovor... Drugim riječima, sve osim radikalnog rješenja.

 

*Radikalno rješenje za Grčku*

Koje bi uopće bilo radikalno rješenje za Grčku? Nije ga teško zamisliti,
sama SYRIZA voljela je o istom pričati u svojoj fazi prije dolaska na
vlast, no, sada je situacija očito malo drugačija. Lako je pričati i
teoretizirati o fiktivnim scenarijima, no u trenutku vlasti, u trenutku
mogućnosti donošenja odluka, posljedice tih potencijalnih odluka ponovno
se razmatraju i od njih se često odustaje.

Radikalno rješenje za Grčku bi, vjerojatno, bilo izlazak iz eurozone,
izlazak iz EU-a, odbacivanje vanjskih dugova, izlazak iz kompletnog
euroatlantskog projekta, dakle uključujući i NATO pakt, itd. Što onda?
Za grčke anarhiste vjerojatno anarhija zvuči dobro. Grčki komunisti pak
također vide takav radikalan scenarij kao početak izgradnje jednog novog
sustava, tako barem godinama tvrde iz KKE-a.

Pametna je izreka da ljudi danas puno lakše mogu zamisliti kraj svijeta
nego kraj kapitalizma. Transformacija društva iz
izrabljivačko-kapitalističkog u moderno socijalističko (/s naglaskom na
"moderno", a ne nekakve staljinističke eksperimente iz prošlog
stoljeća/) ne mora biti toliko nezamisliva, štoviše, početak može biti
izgrađen na način da država počinje poticati radničko samoupravne
kooperative koje bi već u samom početku dale osnovu na kojoj se može
započeti jedan otklon od trenutačno dominantne ekonomske doktrine.

U Grčkoj su ove ideje itekako izvedive jer je narod do sada već
poprilično traumatiziran godinama krize, mjera štednje i neizvjesnosti.
Štoviše, sama činjenica da je SYRIZA uspjela osvojiti parlamentarne
izbore u siječnju ove godine je potvrda da se grčki narod nalazi u,
možemo je tako nazvati, "eksperimentalnoj" fazi, odnosno spremni su
probati nešto drugačije jer su uvidjeli kako od stare dvostranačke
paradigme (/u grčkom slučaju govorimo o lijevom centru, stranci PASOK, i
desnom centru, stranci Nova Demokracija/) mogu očekivati samo još veću
dozu jada i bijede.

SYRIZA se pojavila na grčkoj sceni u povijesnom trenutku, odnosno
povijesni trenutak je SYRIZA-u postavio na grčku scenu. Pobjeda u
siječnju ove godine bila je stoga također povijesni trenutak, ali i
povijesna prilika. SYRIZA je uzela vlast tvrdeći da će se boriti ne samo
za Grčku, već i za sve potlačene ljude Europe. Ima priliku to učiniti,
ali čini to vrlo rijetko.

SYRIZA očito ne voli zamišljati razvoj situacije odveć radikalno ili
drastično, no alternativa tada vodi u potpuno razvodnjavanje njihovih
stavova i političkih ideala - od potencijalnog demokratskog socijalizma
pasti će na grane socijal-demokracije. Gledajući njihove prijedloge,
koji se svode samo na kompromise s do jučer deklariranim glavnim
neprijateljem (/Trojkom/), teško je ne uočiti naglo ublažavanje retorike.

*Koketiranje sa socijal-demokracijom*

Tsipras i SYRIZA mogu to učiniti i dalje se nazivati "lijevom" strankom,
kao što to čine tolike stranke diljem Europe. U današnjoj čudnoj
europskoj politici biti "ljevičar" može čak značiti i zagovaranje
uvođenja mjera štednje radnicima (!). Dakako, postoji logično
objašnjenje, a ono je već svima jasno - ne govorimo o ljevičarima i
desničarima, to su nazivi koje si oni daju sami.

Glavna podjela današnje politike u Europi, ili možda agenda te politike,
je zagovaranje ili protivljenje ekonomskoj deregulaciji. Drugim
riječima, dominantna politika je ona koja zagovara mjere štednje,
reforme, rezove, sve s ciljem davanja veće snage i prostora djelovanja
tržištu, a što manje državi i drugim "regulatorima".

U tom procesu radnici svakodnevno gube čak i zadnje tragove nekadašnje
relativno velike socijalne sigurnosti te bivaju prepušteni na milost i
nemilost slobodnog tržišta. Neki tvrde da je to dobro, da se time
"lijene" tjera da rade. No, nije problem nužno u tome, problem je da
posla jednostavno nema za svih, a i biti će ga sve manje i manje.

*Netko vidi revizionizam, a netko petoljetke*

SYRIZA dakako nije stranka koja će se tek tako predati dominantnim
silama, ali proces u koji su se upleli je loš. Naime, svim svojim trudom
kao da žele grčkom narodu pokazati da je mrska Trojka (/sinonim za grčke
međunarodne kreditore/) ipak u pravu, kao da su mjere štednje ipak nužne
i kao da grčki narod, obični ljudi, imaju obvezu vraćati dugove stvorene
od strane prethodnih korumpiranih vlasti.

Nadajmo se da SYRIZA neće na kraju ipak izaći pred narod s takvim
izjavama, ali svaki put kada Tsipras traži kompromis znajući da ga neće
dobiti, korak smo bliže takvom scenariju.

Dakako, neki tvrde kako je sve ovo zapravo briljantan plan Alexisa
Tsiprasa, da će on uspjeti nadmudriti nenadmudrive i da će grčki narod
na kraju izaći kao pobjednik. To zvuči lijepo, ali možda uz preveliku
dozu optimizma.

Naravno, s druge strane spektra postoji strah da SYRIZA jest
"radikalna", da imaju nekakav komunistički "petoljetka" mentalitet od
kojeg neće odustati. Možda to tako zaista i izgleda pro-Trojka akterima,
primjerice političkom analitičaru Takisu Michasu koji je objavio poveći
osvrt za list The Wall Street Journal u kojem piše: "Kreditori smatraju
da je SYRIZA još samo jedna ekscentrična ljevičarska stranka. Nadaju se
da će s vremenom, strpljenjem i pravom dozom podbadanja od strane
predsjednika EU Komisije Jeana-Claudea Junckera, SYRIZA u konačnici
prigrliti slobodno tržište, globalizaciju i konkurentnost. Oni očekuju
da će se desiti još jedan Luiz Inácio Lula da Silva - bivši predsjednik
Brazila koji je napustio ekstremne ljevičarske stavove te po dolasku na
vlast pokrenuo veliki ekonomski rast".

U svom osvrtu također ističe i kako su za aktiviste SYRIZA-e "otvorena
tržišta anatema, kao i koncept konkurentnosti, produktivnosti i
outsourcinga".

*Nakon isteka blefova*

Kada promatramo ovaj opis možemo reći kako je to ona SYRIZA koje se
europska vladajuća elita bojala prije njihovog dolaska na vlast. No, da
li je ta ista SYRIZA na vlasti u Ateni ili se u trenutku preuzimanja
vladajuće funkcije desio jedan veliki interni stranački revizionizam?
Teško je reći, jer ova "pokeraška partija" koju s kreditorima igra
Tsipras još nije gotova, ali sve što on čini ne izgleda pretjerano
radikalno.

Očito je kako sada blefiraju obje strane, jer niti EU želi izlazak Grčke
iz eurozone, niti Tsipras želi izlazak iz eurozone. Nikome se ne ulazi u
neprovjerene i nepredvidljive vode, drugim riječima - nitko u ovoj
partiji nije pretjerano radikalan.

Ipak, pitanje više nije samo tko će pobijediti u toj detekciji blefova,
već koliko će ova dramatična partija trajati? Naime, kako vrijeme
prolazi SYRIZA se sve više i više predstavlja kao Vlada koja će "uspjeti
ili propasti", odnosno probati će se izboriti za dobru stvar, ali ako ne
uspiju spremni su na vlastiti pad. Tada bi se desili turbulentni
prijevremeni izbori. I kome da grčki narod onda da svoj glas? Kao još
neprovjerene opcije ostati će im, koliko god to sirovo zvučalo, samo
komunisti (KKE) i fašisti (Zlatna Zora).

 

Za portal Advance piše D. Marjanović

Originalni članak možete pronaći na ovom linku .  

]]>
Tue, 9 Jun 2015 12:29:15 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5629/+Komentar+%3A+Ako+ne+uspije+Tsiprasov+blef+Gr%C4%8Dkoj+%C4%87e+ostati+samo+komunisti+i+fa%C5%A1isti
Borba za pravedniji obrazovni sustav koji ne pogoduje primarno bogatima: Ponovno izbili žestoki sukobi između studenata i policije u Čileu http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5608/Borba+za+pravedniji+obrazovni+sustav+koji+ne+pogoduje+primarno+bogatima%3A+Ponovno+izbili+%C5%BEestoki+sukobi+izme%C4%91u+studenata+i+policije+u+%C4%8Cileu.html Interventna policija u Čileu sukobila se sinoć sa stotinama studenata koji su izašli na ulice kako bi prosvjedovali protiv vladine politike prema obrazovanju.

 

U sukobima u glavnom gradu policija je prosvjednike napala suzavcem i vodenim topovima, dok su oni uzvratili kamenjem i molotovljevim koktelima. Studenti tvrde kako je obrazovni sustav preskup te kako pogoduje samo bogatima.

Nakon sukoba s policijom mnogi prosvjednici došli su pred zgradu ministarstva obrazovanja, ali i ispred sjedišta državne televizije. Jedna od liderica studentskih prosvjeda, Claudia Arevalo, istaknula je: "Još smo poprilično daleko od ostvarenja svojih snova. Reforme koje se nude su iznimno neadekvatne". Podsjetimo, prosvjedi za pravednije obrazovanje u Čileu traju već nekoliko godina i često dolazi do sukoba s policijom.

Piše portal Advance

Originalni članak sa video snimkom možete pročitati ovde
 

]]>
Fri, 29 May 2015 13:54:00 +0100 http://www.rex.b92.net/sr/U_fokusu/story/5608/Borba+za+pravedniji+obrazovni+sustav+koji+ne+pogoduje+primarno+bogatima%3A+Ponovno+izbili+%C5%BEestoki+sukobi+izme%C4%91u+studenata+i+policije+u+%C4%8Cileu