islim da baš sada, kada je sve obesmišljeno, treba očuvati male žiške smisla. U ovim idiotskim okolnostima pokušavam da držim nivo. Kao neko ko piše, želim da se oni kojima je dosta svega i koji pokušavaju da se koncentrišu na ono što čitaju, ne razočaraju kad vide moj potpis ispod teksta i da ne kažu: "I ovaj je prolupao". U situaciji kada je dozvoljeno, preporučljivo i legitimno da prolupamo, ako smo patriote, pokušavam da ne prolupam.

Ako uspem u tome do kraja, to će biti moj najveći profesionalni i lični uspeh. To je onaj plafon do kojeg sada možemo da stignemo. Sve ostalo je čist ćar.

U jednom, ne tako lošem listu, čitam intervjue sa našim kulturnjacima. Obavezno pitanje je: "Da li je ovo što nam se dešava promenilo vaš odnos prema zapadnoj kulturi i civilizaciji?" Taj stepen prolupavanja, kvaziapokaliptički ton kojim se govori o ovoj situaciji u kojoj smo, apsolutno me užasava. Nama se dva meseca dešava nešto što jeste strašno, ali, nekim ljudima, nedaleko od nas, to se dešavalo nekoliko godina i bilo je mnogo strašnije. Za to vreme mi smo živeli relativno normalne živote i nismo videli apokalipsu, ni sumrak bilo koje civilizacije. Prestanak prolupavanja je zato prvi korak ka našem ozdravljenju.

Ono što nam se dešava jeste i proizvod arogancije nebeskih velikih sila, ali je prevashodno poraz jednog društva, posledica naše građanske neodgovornosti koja traje već godinama.