islim da svaku stvar kažem do kraja.
Možda sam, jedino, u dva-tri slučaja, način izricanja prilagodio okolnostima.

Za mene je to prilično frustrirajuće, jer nisam čovek koji ima veliko profesionalno iskustvo u jednopartijskom režimu i koji ne želi ni da se navikava na tu vrstu cenzure.

Kada do toga dođe, ta ezopovština na koju te - tačnije, tvoje urednike, prema kojima ipak moraš "imati razumevanja" - sili situacija ratne cenzure, jeste frustrirajuća, ali sam par puta bio zapanjen kako ona može da bude čak i otrovnija, nego kada bi čovek prosuo ono što mu prvo padne na pamet.