|
Da li svi treba da budemo jedinstveni?  Dobro
utreniran hor nije jedinstven. Imam malo averziju prema tome. Šta znači
jedinstven? Temelj svih civilizacijskih vrednosti nije na jedinstvu, nego na poštovanju
prava na različitosti. Ima situacija kad se mora biti jedinstven. Vreme
jedinstva je imalo smisla u trenutku kada su padale bombe po nama. Meni je
sasvim svejedno ko je u tom trenutku bio na čelu države. Nije mi svejedno u
tom smislu da te je onaj ko je na čelu države uveo u taj rat. Ali, kad su
bombe počele da padaju, sasvim mi je sve jedno da li je na čelu radikal,
liberal, filatelista, biciklista...To je potpuno irelevantna stvar. To znači da
postoje situacije neophodnog jedinstva, ali, naravno, sa merom i granicom.     Jedinstvo - da, kada je opstanak u pitanju. Ali, ako potrebom za jedinstvom
braniš određenu vrstu nesposobnosti, ili hoćeš da produžiš, da daš veštačko
disanje nekom mrtvacu koji je 25 meseci već bio u vodi, onda je to jedinstvo
samo jeftina fraza da se, po principu - ako nisi jedinstven, onda si protiv -
zvekne neka etiketa koja može biti u obliku žute trake oko rukava. Znači,
radi se o manipulaciji. Ja nikada neću biti jedinstven. Nisam jedinstven sa
samim sobom. Ako si
mislila na jedinstvo koje se ovog trenutka protura kao određena vrsta
nacionalnog, suštinskog predznaka, ja sam onih 77 dana bio strašno jedinstven
i mislim da smo prošli jednu golgotu, kada sam bio spreman da idem sa koficom i
da gasim požare gde god goreli, apsolutno me ne interesujući da li je pogođena
zgrada jedne ili druge političke stranke. Bio sam spreman da se stavim na
raspolaganje otadžbini tih 77 dana, jer sam tog trenutka prepoznavao nešto što
nema nikakav politički predznak. Sada hoću da budem strašno nejedinstven. Ako
nećemo da ovo postane zemlja koja miriše na čamovinu, u kojoj će najmlađi
ljudi imati od 45 do 50 godina, onda je vreme da se misli nejedinstveno.
|
