edino što može da me odavde decentrira je posao. Šteta što je naš bend imao ponude da svira u inostranstvu, pa je to sada otpalo. Privlači me i da vidim kako je lepa Afrika, kako oni tamo sviraju. Inače, nikako nemam neku želju da promenim sredinu. Ovde su mi prijatelji i ovde je sve što me interesuje. Imam i dovoljno godina da znam da se stvari jako često ponavljaju, da same po sebi dolaze ako su interesantne. Prosto sam ravnodušan prema toj dilemi: Da li ostati ili otići? Mislim da smo mi žilav narod. Kod nas je takav sticaj okolnosti koji je ishodio sasvim određenim genskim materijalom u nas koji živimo ovde, da nas ništa ne može poremetiti u našim idejama i nastojanjima da živimo baš onako kako hoćemo da živimo. Uvek ćemo imati zamerke, ali ćemo uvek i naći način da živimo onoliko kvalitetno, koliko to želimo. Dakle, ne plašim se toga. Nikako. Prvo, zato što nismo osvetoljubivi kao narod. Ova moja priča može da bude u neskladu sa ovom prethodnom, ali, na kraju krajeva, ja sam iz ove zemlje iznikao i nosim te gene.