ožda meni nedostaje volja za životom. Kada je pre desetak dana u Beogradu bio zemljotres, iako živim na XII spratu, samo sam se okrenuo na drugu stranu i nastavio da spavam. Možda je to zato što sam prešao neku crtu otuđenja od prirode, zato što svi živimo u tom urbanom. Tako mogu potpuno da prodrem u estetsku sferu. Vrlo sam u skladu sa svetom koji me okružuje, što me čini još ravnodušnijim nego što jesam. Patriotizam je tek zamka za majmune. Žao mi je što će ta dilema koja je potpuno nerealna, kasnije uticati na naš život, jer će građanska opcija koja je u domenu estetskog, znači i muzike kojom se bavim, izgubiti na volumenu. Sve su to arhetipovi koji su izgubili na značenju. Svet je, definitivno, postao globalno selo i to što se urušava most koji se zove Srbija je pitanje sela, a ne Srbije same po sebi. U tom smislu, patriotizam ne postoji, nema razloga za njega. Demokratija je istrošen termin, ne zato što su tu reč mnogi izgovarali, već zato što nikada nije bila omiljen način organizovanja društva kod pametnih glava koji o tome misle. Perfidni su i metodi komunikacije sa narodom, onoga koji taj narod vodi. Sve zemlje koje nas napadaju, u vlasti imaju levičare. To je malo paradoksalno i indikativno. Demokratija je suviše agresivna za moj ukus, a patriotizam suviše dubiozan.