ikada nisam mogao da se priklonim populističkom opredeljenju i stavu. Ni sada, na Trgu, ni onome pre dve-tri godine, za vreme demonstracija. U pojavljivanjima samo tražim šansu za ličnu korist i profit. Moja ideologija stavlja akcenat na lično, individualno, a ne na bilo kakav politički stav. Jedina ideologija koju prihvatam je urbana, ali ne zato što imam neke ideološke stavove, nego zato što je to način života koji me okružuje. "Devedeset dvojka" je prepoznala taj kvalitet, a i milje iz kojeg dolazimo je bliži njima, nego onima koji nemaju urban pristup stvarnosti. Svaki sistem ima svoja ograničenja i sumnjam da ima dovoljno široke prolaze da ne izaziva neku vrstu otklona koji pojedinac može da ima u odnosu na sistem. Tako da je sam sistem izvor ludila, anti-psihoze. Sada anti-psihoza doživljava klimaks u svetu. Jer, u svim tim dešavanjima nema saznanja, nema humanog razloga za dešavanja. Tako se sistem orušava sam od sebe, ali ne na nivou pravih sadržaja. A opet, ni moj, ni život prijatelja koje srećem, ne zavisi od tog sistema. Imamo i dalje da pijemo kafu, imamo hleb. Nismo živeli u nekom obilju ni ranije, tako da ne vidim šta se sada strašno dešava, osim tog oblaka antišizofrenih ideja koji nas ugrožava sa neba. Tu bombe dođu kao virtuelna stvar.