oj se život sastoji iz anegdota: Za moj 31. rođendan, sedimo u restoranu "Reka". U jednom trenutku kažem kako nikada nisam bila u kafani da igram na "astalu", a toliko sam želela. Da stvar bude luđa, te večeri je nastupao Dejan Petković, brat Zlate Petković, naše Merlin Monro. Pred zoru, kada se već kafana ispraznila, zasviraše Bajaginu pesmu: "Moji su drugovi ...". I, popnem se ja na astal... Tako sam ispunila sebi želju da igram na stolu u kafani. Kaaad, poč'e bombardovanje. Cele noći sam se tresla, malo spavala pokrivena sa dva jorgana, obučena u Ronaldo dres, bila zabrinuta za čovečanstvo i za nastanak trećeg svetskog rata. Zaspala sam od iscrpljenosti. U zoru se probudim, ptičice pevaju, ja shvatim da je rat prošao, bar za tu noć. Na radiju, opet, Bajaga i ista ona pesma u stilu "Srbi u dijaspori...". Odšrafim radio i kažem: E, sad bi svi trebalo da iziđu na ulicu i da lude, da pevaju, za inat i da kažu: “Jebite se, bre, Amerikanci !!!". I, taj dan, braća Jelić (YU grupa), izneli na Trg svoj razglas i sviraju. Šta ćeš kad si očajan i bespomoćan? Za nas postoje neka pravila ponašanja i oblačenja?! Pa totalno je sve otišlo u majčinu. To je bio prvi dan bombardovanja. I... počeše ti koncerti. Sledeći dan, sve se oboji u roze. Pink revolucija! Hvala, doviđenja, prijatno. Ko svira na mostu? Rock bend vlasnika Pinka, Direktora Mega Dekija. Rock u srcu, narodnjaci 'leba zarađuju. Od nečega mora da se živi, jel tako. E nije! Tu se više uopšte ne radi o tome volim li ja grad i mostove? Trenutno osećam bliskost sa barabama sa ćoška, jer shvatam da i meni i njima preti ista situacija. S druge strane, mora da se zna ko je ko. Ko je čuvao dupe ko obraz ?! A drugo, ne volim da me neko zaluđuje. Ajd', sad... živi zid na mostu. Pa se tu pojavi neki simpatični lik da ga slikaju dva minuta i da otperja kući da se zna da je bio. I sad ti treba da prihvatiš nešto što uopšte ne prihvataš, zato što je rat. I zato što je ovo tvoj grad.