Uskraćivanje slobode misli i govora, za nekoga je isto kao i spaljivanje kuće. Da li je pojam demokratije totalno deplasiran?         Mi još uvek živimo u vanrednom stanju i ukidanje ratnog stanja, kao što vidimo, nije promenilo stvari. S druge strane, vidim da se ipak šire neki prostori. Ako ste redovno čitali ono što je ostalo od nezavisnih medija, ili ste, poslednjih tri meseca, slušali nezavisne radio stanice, poput radio Pančeva, onda ste mogli da prepoznate kako se taj prostor, strašno sužene slobode, vremenom, ipak, širio, da bismo se, poslednjih desetak dana, suočili sa mnoštvom informacija koje je bilo nezamislivo da se pojave na početku ratnog stanja. To su pukotine koje ovaj režim, siguran sam, neće moći da zapuši. Neće moći beskonačno da zatvara i preuzima nezavisne lokalne radio stanice, da zabranjuje i kažnjava novine. Nisam idealista u tom smislu da je ljudima to osećanje slobode i mogućnost da se izraze važno koliko i njihova egzistencija, da imaju od čega i gde da žive. S druge strane, vidimo da se i ta egzistencija apsolutno urušava i da je već, u ovom trenutku, preko 50% radno sposobnog stanovništva izgubilo posao. Istovremeno se suočavamo i sa ekonomskom i sa socijalnom kataklizmom, a s druge strane i sa grčevitim pokušajima režima da tu ratnu, vanrednu kontrolu, proširi na sve segmente društva. Mislim da je to kratkog veka i u tom smislu sam optimista. Mislim da ćemo, do kraja godine, čak i ako u jednom trenutku pređemo u period totalnog samovlašća i diktature, to vrlo brzo zameniti nečim što će biti mnogo bolje vreme, jedan prelazni period u kojem će sravnjivanje i svođenje računa biti stvar svih nas, a ne samo istaknutih lidera i intelektualne elite. Mislim da je to suočavanje, itekako, počelo u Bosni, a pretpostavljam da će i ovde vrlo brzo doći do toga.

|| naslovna strana || dizajn || tehničke napomene || zakonske napomene ||

Copyright © 1999 ShockArt