Ovde nikada neće biti bolje.

Ja nikada nisam za rat, pa o tome ne mogu ni da mislim. Mada sam svestan da od kako postoje ljudi, ni jedan dan nije bio bez krvi. Imao sam prijatelja koga su hteli da pošalju na ratište, u vreme rata u Bosni. Rekao je da neće da ide jer može da pogine. Otprilike, i ja bih tako nešto rekao. To ne podrazumeva kukavičluk i šta vi o tome mislite, mene ne zanima. S te strane sam loš patriota.  










Moj prijatelj koji je u vreme rata otišao u Kanadu, pitao sam ga zašto sada odlazi kada će nam biti bolje.

Rekao mi je "Ovde nikada neće biti bolje". Bilo kako bilo, od kako sam se rodio, pa do danas, nije bilo bolje, za mene. Ja neću da mislim o drugome. Način na koji ja mislim je potvrda toga. Ovde izgleda stvarno nikada neće biti bolje. Ima mnogo toga skoro nepopravljivo lošeg. 











Zalutali smo.

Ne govorim napamet. Sad sam se vratio iz Petersburga i bio sam u nekim evropskim gradovima i mogu da uporedim. Ispada kao da ni jedan jedini Srbin nikada nije izašao iz Srbije ili Jugoslavije, osim onih koji su pobegli i žive tamo. Ovi koji su ostali nemaju moć poređenja.