Pozrisna radionica "Od sebe ka teatru" predstavlja 
upoznavanje polaznika sa bazicnim principima rada 
Plavog pozorista, kao i sa osnovnim kodifikacijama 
savremenog teatra uopste, i u teoretskom i 
u prakticnom smislu.
  

1999. godine, za vreme bombardovanja Beograda, 
Plavo pozoriste je u saradnji sa Bitef teatrom 
realizovalo cetiri ciklusa radionica u 
kojima je ucestvovalo oko 150 mladih ljudi.
  

Plavo pozoriste zapocinje novi ciklus 
radionica pod nazivom "Savremeno 
pozoriste - prostor otvorenog uma."
Radionice Bombardovanje
 

 

 

Od sebe ka teatru

Pozrisna radionica "Od sebe ka teatru" predstavlja upoznavanje polaznika sa bazicnim principima rada Plavog pozorista, kao i sa osnovnim kodifikacijama savremenog teatra uopste, i u teoretskom i u prakticnom smislu.

Karakteristike radionice proizilaze iz bazicnog postulata zivotne i profesionalne filosofije clanova Plavog pozorista, od odgovora na krucijalno pitanje: «sta za mene znaci teatar?». U fokusu istrazivanja Plavog pozorista, kao pozorista antropoloskog tipa, su covek i njegovo iskustvo. Preispitivanje i upoznavanje sebe, kao i saznanje o glumcu, koji je centralno mesto novog teatra, to je nas cilj sa kojim upoznajemo polaznike radionice. Bas kao u celokupnom radu Plavog pozorista, i u radionicama se traga za novim i specificnim aspektima humanog pristupa radu u teatru, oslanjajuci se na poznata iskustva savremenog teatra 20. veka, nastala u istrazivackim procesima u laboratorijama Stanislavskog, Mejerholjda, Artoa, Grotovskog, Barbe, Pine Baus.

Nas rad u pozoristu baziran je ne toliko na tehnici glume, koliko na licnosti glumca. Vazan je rad sa polaznicima na oslobadjanju od strahova, stida, i svega cime smo optereceni u svakodnevnoj komunikaciji.

Radionice Plavog pozorista su otvorene za sve one koji su zainteresovani za glumu, reziju ili bilo koju drugu delatnost u okviru pozorisnog opsega, ali ne iskljucivo za njih, vec za sve mlade ljude i za sve one koji zele da ostvare komunikaciju sa teatrom drugaciju od uobicajene.

 

 

Nova Energija

Radionice Plavog pozorista se vec pet godina realizuju skoro svakoga meseca za vreme trajanja pozorisne sezone.

1999. godine, za vreme bombardovanja Beograda, Plavo pozoriste je u saradnji sa Bitef teatrom realizovalo cetiri ciklusa radionica u kojima je ucestvovalo oko 150 mladih ljudi. Svaka radionica je trajala dve nedelje i zavrsavala se prezentacijom rada, koja je bila otvorena za publiku. Oko 600 ljudi prisustvovalo je ciklusima radionica Duhovna gimnastika, Radost ljubavi, Miris zivota, Nova energija koji su pokazali da su u stresnim situacijama, neprestana razmena energije i podsticanje slobodnog uma kroz akciju u teatru, esencijalni za ljudski opstanak.

 

 

 

Savremeno pozoriste - prostor otvorenog uma

U sezoni 2001/02. Plavo pozoriste zapocinje godisnji ciklus radionica pod nazivom "Savremeno pozoriste - prostor otvorenog uma." Sredstva za ovaj projekat odobrena su iz fonda Evropske Zajednice u sklopu Evropske Inicijative za ljudska prava, na cijem je konkursu, Plavo pozoriste dobilo projekat u sklopu plana edukacije u okviru demokratizacije drustva i podizanja gradjanske svesti. Projekat koji je ocenjen kao "odlicno uredjen i pedantno postavljen" uspeli smo da sprovedemo u delo, sa ucestvovanjem 46 polaznika i blizu 600 publike koji su prisustvovali javnim prezentacijama rada.


Neophodnost ovakvog rada uslovila je sveopsta nepovoljna politicka, ekonomska i socijalna situacija koja je izazvala neku vrstu izolacije mladih kada im nije ponudjen dovoljan broj opcija da kreativno izraze svoj bunt, ili uopste svoje misljenje. Ove radionice imaju za cilj da iskoriste mogucnosti savremenog pozorista za budjenje svesti i slobodnog misljenja kod mladih, jer prvi korak ka otvorenom drustvu je otvorem um.

U sezoni 2002/03. Plavo pozoriste nastavlja godisnji ciklus radionica "Savremeno pozoriste - prostor otvorenog uma", ali ovaj put sa podnaslovom "Decentralizacija slobode misli - Pancevo 2002". Sredstva za projekat odobrena su iz fonda Evropske Zajednice, u sklopu Evropske Inicijative za ljudska prava. U nastavku saradnje sa predstavnistvom Evropske Zajednice, uspeli smo da sprovedemo veoma zahtevan projekat u Pancevu sa ucestvovanjem 38 polaznika i blizu 500 publike koji su prisustvovali javnim prezentacijama rada.

 

Decentralizacija kao najbitniji proces demokratizacije ne moze biti sproveden iskljucivo voljom "centrale". Gradjanska svest ne sme biti monopolizovana i smestena iskljucivo u glavni grad, dok se marginalizuju zajednice koje se tretiraju kao provincija. Iskustvo pokazuje da su problemi daleko tananiji i dublji, jer samo dvanaest (12) kilometara od Beograda, nalazi se jedan od najvaznijih industrijskih gradova Srbije, Pancevo. Grad sa autenticnim kulturno-istorijskim nasledjem, grad sa osobitom atmosferom, grad jake gradjanske tradicije, na koncu grad velike ekoloske ugrozenosti. Kako se sacuvati od velegrada, zadrzati svoj identitet, probuditi gradjansku svest uspavanu tokom strasnih proteklih komunistickih godina? Polaznici radionice, gradjani Panceva potrazili su odgovoe i predstavili ih svojim sugradjanima

.