Velicanstvena odiseja je rezultat istrazivanja u pozoristu na dva nivoa. Prvi je baziran na fundamentalnim principima rada Plavog Pozorista koji se odnose na otvaranje pojedinca i osvescivanje u okviru ljudskog pristopa pedagoskom radu u pozoristu. Drugi nivo je istrazivacki proces koji se oslanja na prethodni i odnosi se na pocetke Artoovog teorijskog i prakticnog rada povezanih sa ostvarivanjem njegove vizije teatra kroz nadrealisticku i post-nadrealisticku fazu. Pozoriste postoji da sluzi a ne da bi mu se sluzilo - kao pocetak Artoove vizije pozorista, ovo je i nama bila najvaznija tacka polaska, od koje uvek krecemo u nasem radu i kojoj se uvek vracamo.

Velicanstvena odiseja je stvorena u teskom periodu. To je uticalo na nas rad, tim pre sto su dogadjaji uticali duboko na mlade ljude koji su ucestvovali u radu. Stoga je ova predstava prica o bilo kom otporu. Ona je jedna u seriji upozorenja koja kazu da zivimo epidemiju kriticne dusevne bolesti u kojoj smo sve blize granicnoj poziciji koju smo sve manje i manje u mogucnosti da kontrolisemo. To je pobuna protiv imitativnog pozorista - pozorista koje prezentuje i protiv gledaoca koji prepoznaje a ne vidi
.

Velicanstvena odiseja je pocetak putovanja, za koje se nadamo da ce trajati dugo.Naravno,ne verujemo da se Artoove ideje mogu izraziti samo kroz jednu predstavu, cak ne ni kroz triloiju koja bi pokrila temu. Naprotiv, da bi se osetila i dotakla srz esencije Artoove vizije teatra, znaci biti u stanju gledati pozoriste, zivot i sve u Zapadnoj tradiciji civilizacije iz jednog drugog ugla. Mozda nas je bas ta svest potakla da istrazujemo dublje Artoa. Zato pokusavamo da iznadjemo nove odgovore na pitanja kako i zasto posoriste treba da radi i postoji u buducnosti

Nenad Colic, 1997