19. mart, 2008. 19h

Projekat KAFE-KANTINE na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu

Arh. mr Marija Milinković, asistentkinja na Katedri za projektovanje, predstaviće publici svoja iskustva u koncipiranju i izvođenju projekta kafe-kantine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (Bulevar Kralja Aleksandra 73, II sprat). Kao i mnogi drugi recentni projekti iz oblasti arhitekture, ni ovaj nije do kraja izveden i završen onako kako je bilo predviđeno idejom i planom autorke. Kroz manje ili veće intervencije naručilaca i/ili izvođača radova, projekat kafe-kantine je prošao kroz oduzimanja i dodavanja sadržaja ili formi koji ga čine zanimljivim i relevantnim primerom odnosa stručnosti i praktičnosti u arhitekturi tranzicije.

OPŠIRNIJE >>

30. april 2008. 19h

SAVEZ ANTIFAŠISTA - programski i pravni sledbenik DRUŠTVA ZA ISTINU O NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI

‘Fašizam je zlo koje je opustošilo našu zemlju pre šest decenija. Verovali smo da je zlo mrtvo - devedesete su pokazale da je to bila zabluda. Fašizam se pokazao otpornim i sposobnim za prerušavanje u socijalističku i demokratsku retoriku. Ni danas ne možemo biti spokojni - pogoni za proizvodnju ovog mentalnog otrova rade punom parom!’, piše na sajtu Saveza antifašista, programskog i pravnog sledbenika Društva za istinu o antifašističkoj narodnooslobodilačkoj borbi u Jugoslaviji 1941-1945. Društvo je registrovano 1994. godine a za skoro petnaest godina postojanja članstvo je vodilo brojne aktivnosti suprostavljanja potiskivanju i falsifikovanju istorijskog nasleđa i dostignuća Narodnooslobodilačke borbe. Pitanje koje je bilo u fokusu prezentacije i diskusije je da li su i koliko antifašistička misao i sećanje na antifašističku borbu uopšte mogući u uslovima rata i tranzicije.

OPŠIRNIJE >>

31. maj, 19h

TOVARNA ROG

Gasper Kralj, dr. socijalne antropologije, aktivist i istraživač savremenih društvenih pokreta u Evropi i Latinskoj Americi, predstavio je iskustvo reaproprijacije nekadašnje fabrike bicikala Rog, u kontekstu aktuelne situacije javnih umetničkih, kulturnih i drugih društvenih institucija i inicijativa u Sloveniji.
Prostor od 7000 kvadratnih metara nije okupiran na standardni način, već mu je, kako to kažu inicijatori, privremeno promenjena namena. Rog od marta 2006. ugošćuje neprofitne i neetablirane političke i kulturne inicijative. Lokacija nekadašnje tvornice u centru Ljubljane je od interesa i za korporacijski menadžment, razne oblike “privatno-javnog partnerstva”, konkretnije, predaje javnog dobra u ruke privatnih investitora, koji u slučaju Roga obećavaju izgradnju elitnog umetničkog centra, luksuznog hotela, apartmana itd. U tom procesu gentrifikacije prvi je korak deložacija drugačijih kulturnih i političkih praksi iz Rog-a i iz grada.

OPŠIRNIJE >>

13. jun, 19:00

Ingar Rojs - ERNA’S VIDEO

Norveški umetnik Ingar Rojs (Ingar Roys) u svom video radu “Erna’s video” analizira produkciju dokumentarnih filmova čija je svrha da upoznaju stanovništvo manje razvijenih zemalja Evrope i sveta o nepovoljnim uslovima imigracije u Norvešku. Izradu filmova osmislila je i naručila Erna Solberg, tadašnja ministarka lokalne samouprave i regionalnog razvoja u norveškoj vladi. U produkciji su učestvovale i neke nezavisne medijske kuće iz našeg regiona. Ingarov rad se sastoji iz prikazivanja videa i organizacije razgovora sa članovima tih filmskih ekipa i zainteresovanom publikom.
Radovi Ingara Rojsa ERNA’S VIDEO kao i njegov najnoviji video rad o desničarskom holandskom političaru Gertu Vildersu MEDIJACIJA, koji je proizveo prilikom rezidensija u Roterdamu, bili su izloženi u holu REXa od 5. juna nadalje.

OPŠIRNIJE >>

29. sept, 19h

Trasa, smer, brzina, potrošnja i putarina savremene kulturne produkcije u Srbiji na primeru projekta Otvoreni put E-761:
►UŽICE ► POŽEGA ► ČAČAK ► KRALJEVO ►

Glavni cilj Programa je da osnaži inicijative usmerene ka decentralizaciji i demetropolizaciji kulturne produkcije u Srbiji, i da kroz koprodukcione programe i razmenu ukaže na značaj uravnoteženog kulturnog razvoja kako regionalnih centara Srbije, tako i malih lokalnih zajednica u njihovom okruženju.

Projekat Otvoreni put E-761 je tokom tri godine (2005-2007) realizovan u Užicu, Požegi, Kraljevu i Čačku gde su najvažniji rezultati projekta nedavno predstavljeni na završnim izložbama. Nakon kraće prezentacije rada i rezultata, u debati o misiji projekta su učestvovali predstavnici organizacija koje su vodile projekat (Aleksandar Đerić, Academica, Užice; Miroslav Tamburić, Forza, Požega; Petra Bischof ili predstavnica Pro Helvecije, Beograd), korisnici (Jelena Šalinić, umetnica, Kraljevo; Daniel Mikić, kustos, Čačak, Ljubiša Simović, kustos, Kraljevo) kao i predstavnici ovdašnjih organizacija i udruženja građana koje se bave kulturnom i umetničkom produkcijom a imaju slične ili zajedničke ciljeve sa programom E-761.

OPŠIRNIJE >>

28. oktobar, 19h

Projekat KVART - Cartier

Tokom nekoliko poslednjih godina, asocijacija Vektor iz Jašija (Rumunija) radila je na projektu istraživanja kulturnih potreba i kulturne i umetničke animacije stanovnika jednog od manje uglednih gradskih kvartova - Tatarasija. Taj gradski kvart je koncipiran i izgrađen u skladu s modernim standardima svoga vremena koji se nisu mnogo razlikovali od onih u zemljama Zapadne Evrope. Inicijatori projekta pretpostavili su da stanovnici ovog gradskog kvarta imaju svakodnevne probleme, neispunjena očekivanja i kulturne potrebe koje se mogu prepoznati i artikulisati kroz rad sa umetnicima i kulturnim radnicima raznih profila. Kako se projekat odvijao i koji su njegovi ishodi? Projekat Cartier predstavljen je na ovogodišnjem Periferic 8 bijenalu u Jašiju.

Prezentaciju i razgovor je vodio Alexandru Bounegru, kulturni radnik i koordinator projekta i Vlad Moriaru, teoretičar i saradnik Vector-a.

OPŠIRNIJE >>

04. novembar, 19h

USLOV AKTIVIZMA

U novembarskom izdanju Malo verovatne misije, Ema Dowling, aktivistkinja i pisac na nemačkoj i britanskoj sceni, učesnica brojnih projekata, okupljanja, protesta i inicijativa, predstaviće svoj dosadašnju i trenutnu radnu agendu. Tema diskusije biće izvesne aktivističke strategije i taktike iz ugla njihovih ciljeva i efekata. Kao uvod u diskusiju Ema će imati prezentaciju naslovljenu "Uslov aktivizma: Od besa do nade do razočaranja. i ponovo nazad: Iza koncepcija uspeha i neuspeha"

Ema Dowling živi u Londonu i Berlinu. Već duži niz godina aktivna je u anti-globalističkom pokretu kao i u svetskim i evropskim socijalnim forumima. Posebno se bavi borbama migranata u kontekstu evropske mreže bez granica. Piše o politici i otporu, pokretima, upravljanju, antikapitalizmu, radikalnoj edukaciji i afektivnom radu.

U diskusiji su uzeli učešće i ovdašnji aktivisti i aktivistkinje: Jelena Miletić (Bor), Milan (Stani Pani), Tadej Kurepa (Anarho sindikalisticka), Vladimir Markovic (partija rada)...

OPŠIRNIJE >>

ponedeljak, 22. decembar, 19:00

RAZGOVOR SA BORKOM PAVIĆEVIĆ O MISIJI I 14 GODINA RADA CENTRA ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU, BEOGRAD

Nakon 14 godina artikulacije i praktične primene, koncept kulturne dekontaminacije (ili dekontaminacije kulture) prolazi kroz neminovno preispitivanje i repozicioniranje u savremenim društvenim i političkim okolnostima. O idejama, produkciji i diskurzivnoj praksi sadržanim ili proisteklim iz inicijalnog koncepta i misije Centra za kulturnu dekontaminaciju, razgovaramo sa Borkom Pavićević, osnivateljkom i direktorkom.

"Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) je osnovan 1994. godine da bi se suprotstavio otrovnoj politici Miloševićevog režima i osnažio otpor građanskog društva. Od tada CZKD je organizovao preko 2000 programa - predstava, izložbi, protesta, javnih diskusija, serija predavanja i akcija. Putem kulturnog i društvenog angažmana, CZKD radi protiv nacionalizma, ksenofobije, netolerancije, mržnje i straha. Ovo je uvek bilo mesto u koje ljudi mogu da dođu i da se osećaju slobodnim. Nekada prvi privatni muzej evropske umetnosti na Balkanu, "Muzeo" porodice Veljković je korišćen kao skladište tokom Drugog svetskog rata. Skladište i prateći objekti su ostavljeni zubu vremena do 1995. godine kada je CZKD počeo rekonstrukciju prostora i pretvorio ga u utočište civilnog društva i simbol kulturnih sloboda."

OPŠIRNIJE >>

utorak 31. mart, 19:00

Otvaranje dosijea Žanke StokiĆ danas

Otvaranje dosijea Žanke Stokić danas se nameće kao politički i kulturni, istraživački i edukativni imperativ. Nakon nedavne sudske rehabilitacije, na zahtev Lige za zaštitu privatne svojine, kome je prethodilo uvođenje prestižne glumačke nagrade, produkcija TV drame, predstave itd., lik i delo Žanke Stokić postali su jedan od neupitnih simbola ogledanja i odigravanja današnjih i nekadašnjih društvenih i političkih događaja. Veze između umetničkog poziva i talenta, građanskog morala, nacionalne časti, politike okupacije, kolaboracije i zločina-pored-nas, gurnute su, unisonim procesom martirizacije i u atmosferi sveopšteg nacionalističkog pomirenja, u neku vrstu politički korektnog zaborava:

"Rehabilitovano lice, sada pokojna Živana-Žanka Stokić se ima smatrati neosuđivanom", navodi se u saopštenju Okružnog suda, koji je poništio presudu Suda za suđenja zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti od 3. februara 1945. godine, kao i sve njene pravne posledice. Žanka Stokić proglašena je tada krivom jer je za vreme okupacije, kao članica beogradskog Narodnog pozorišta, sudelovala u "Veseljacima" i "Centrali za humor", koje su bile pod blagonaklonom zaštitom nemačkog okupatora, a posebno zbog učešća u programima Radio Beograda u okviru dnevne emisije "Šareno popodne". / izvor: www.in4s.net /

Uzimajući u obzir i izjavu reditelja pozorišne predstave "Žanka" Slavenka Saletovića: "Jer to što je Žanka uradila i zbog čega je postradala, to mi radimo svaki dan i radićemo i ubuduće... ..." / izvor www.brodarevo.net / u okviru projekta Malo verovatna misija priprema se javna diskusija kao kontribucija otvaranju ovog dosijea. Pozivamo sve zainteresovane da uzmu učešće u pripremi debate prilaganjem relevantnih materijala, putem up-load-a na stranicu www.rex.b92.net/zs. Na istu se mogu slati dokumenti-fajlovi sa tekstom, slikom, tonskim zapisima, novinski isečci, druge vrste istorijskih podataka, zabeleženih sećanja, komentara. Unosi učinjeni do 30. marta, biće predstavljeni i diskutovani na samom susretu.

OPŠIRNIJE >>

ponedeljak 27. aprila u 19h
Crna Kuća (NOVI SAD)

U leto 2008. Janoš Šugar (János Sugár) je izložio rečenicu “Operite svoj prljavi novac mojom umetnošću” u Kunsthali u Budimpešti, kao deo izložbe naslovljene “Šta se dešava?” (What’s up?). Istovremeno sa predstavljanjem u ovom bezbednom okruženju, on je izložio istu rečenicu na trotoaru ispred jedne i na zidu druge privatne art-institucije u Budimpešti. Neposredno nakon toga, jedna od ovih institucija tužila je Šugara za oštećenje svojine. Nakon Šugarove izložbe u Kunsthali bilo je lako identifikovati ga kao datog umetnika i uskoro je Šugar pozvan u policiju i protiv njega je podneta tužba. Šugar je priznao da je sprejom napisao rečenice i dodao da ih smatra nastavkom rada koji je izložio u Kunsthali. Međutim, Šugarov postupak nije prihvaćen kao umetnost od strane zvaničnika i klasifikovan je kao vandalizam. Šteta je procenjena na 5000 eura, što je neočekivano visoka suma sa obzirom na relativno malu površinu koja je pokrivena tekstom (40x60cm). Šugar je odbio da plati tako visoku sumu i napravljena je druga procena, na račun umetnika, koji je odbio da plati i tako procenjenu sumu. Šugar stoji na stanovištu da mu je suđeno za umetnički akt, dok vlasnik art-institucije odbija da to prihvati kao umetnost i zahteva naknadu štete. Suđenje Šugaru je u toku a trenutno se radi nova procena štete.

Intervju sa Janošom Šugarom na engleskom jeziku, možete naći na www.artmargins.com

OPŠIRNIJE >>

ponedeljak, 11. maj u 19h

TANJA OSTOJIĆ "INTEGRACIJA NEMOGUĆA"

Povodom izlaska knjige "Integracija nemoguća; Politike migracija u umetničkoj praksi Tanje Ostojić" (Argobooks, Berlin, 2009), Tanja Ostojić će predstaviti izabrane radove iz tri ciklusa ove knjge: Prelasci Granica, Goli Život i Romsko Pitanje, i podeliti sa publikom svoja iskustva dugogodišnje migrantkinje kroz administrativni i kulturni univerzum Šengenije. Na osnovu svog iskustva u radu sa drugim migrantima/migrantkinjama i imigracionim vlastima, i posledičnih susreta i kolizija sa kulturnim, ekonomskim i legislativnim postulatima "Tvrđave Evropa", autorka će sa publikom diskutovati i pitanje koliko je iskustvo umetnika/umetnica, koji/e u pogledu slobode kretanja imaju i donekle povlašćen status, deljivo i razumljivo na planu opštih evropskih politika migracije i integracijije. Na razgovoru će biti moguće i kupiti knjigu.

četvrtak, 11. jun, 19h
Multimedijalni centar, Novi Pazar

KULTURA MANJINA

Projekat Malo verovatna misija bavi se preispitivanjem i diskusijom projekata, radova, inicijativa i ideja aktuelnih u savremenom kulturnom i političkom životu Srbije, regiona i Evrope. Razgovor na temu “Kultura manjina” organizovan je u saradnji sa Klubom Urban In iz Novog Pazara. Učesnici: Branka Ćurčić, istoričarka umetnosti, urednica programa u Centru za nove medije KUDA.org, Novi Sad; Nadija Rebronja, asistentkinja na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru; Snežana Baralić, šefica Odseka za kulturu, informisanje, sport, brigu o mladima i civilni sektor u Gradskoj upravi grada Pančeva; Zehnija Bulić, profesor književnosti; Ivana Zečević, savetnica u Ministarstvu kulture Republike Srbije; Dženan Hajrović, dizajner, Novi Pazar; Nebojša Milikić, inicijator i koordinator programa u Kulturnom centru Rex, Beograd; Jasmina Fortić, asistentkinja, Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, Departman umetnosti; Vladimir Profilović, dizajner, Novi Pazar; Samir Hanuša, profesor knjizevnosti i fotograf, Novi Pazar; Đorđe Radomirović, fotograf, Novi Pazar; Rifat Rifatović, glumac, Novi Pazar.

OPŠIRNIJE >>

četvrtak, 2. jul, 19h
PRESS TO EXIT, Skopje
Predstavljanje i diskusija projekta Malo verovatna misija

MISIJA MALO VEROVATNE MISIJE

Učesnici: Nebojša Milikić (Kulturni centar Rex, Beograd), Branka Ćurčić i Zoran Pantelić (KUDA.org, Novi Sad), Ana Džokić i Mark Neelen (Stealth, NL), Jane Čalovski i Hristina Ivanovska (PRESS TO EXIT, Skopje)

Projekat Malo verovatna misija bavio se u toku poslednje dve godine javnim preispitivanjem i neformalnom diskuijom skorašnjih projekata, radova, inicijativa i ideja u kulturnim i političkim sferama Srbije, Jugoistočne Evrope i Evrope. Nakon 13 održanih diskusija, sam projekat će biti objekat javne diskusije i evaluacije. Uvod će dati inicijator i koordinator projekta, Nebojša Milikić. On će predstaviti dosada održane diskusije i za njih vezane ishode projekta, nakon čega će, u skladu sa standardnom projektnom metodologijom, slediti diskusija o misiji, problemima i impaktu projekta.

Aktivnosti projekta se dokumentuju kroz prikupljanje utisaka učesnika u diskusiji, a utisci sa dosadašnjih diskusija su dostupni na sajtu projekta.

OPŠIRNIJE >>