| |
Sledi
svoje...
Iako sam naučena da ne namećem svoje stavove
i gledišta već da provociram stvaranje stava kod drugih sve manje
mogu da se oduprem potrebi da ukorim glasno sve sto mi se prodaje
za skupe "pare" (cenu, ako vam je tako jasnije), a objektivno ima
vrlo diskutabilnu vrednost.
Idealan trenutak da napišem nešto o tremi,
20 sati i petnaest minuta Lista singlova "20 na 45". Slušamo U2.
Ja bih iskreno imala
tremu pred (javni) nastup sa takvom idejom. Isprazni stavovi, budalast,
da ne kažem idiotski, nastup, teme već bezbroj puta obrađene u
nimalo drugačijem pakovanju. Kad pritom dodam i činjenicu da više
nisu band nego NGO, (da naglasim nemam ništa protiv nevladinih
organizacija kao ideje, imam protiv onih koji zloupotrebljavaju
ideju) jedino što mogu da zaključim je da svet ima veliki problem
sa vrednostima.
Kao gore navedena atrakcija i njima slične budalaštine koje diktiraju sve počevši
od izgleda, načina na koji se ponašamo, mislimo, volimo, preko stvari kojima
se bavimo a osnova im je vrlo plitka, mene potpuno fascinira poplava knjiga-priručnika
na temu "kako......za 57 sekundi (i kad ne, nikako)"...... sve ono što mi one
govore između redova jeste "pravite ljudi budale od sebe" sa naglaskom na još
malo, po mogućstvu ispred ogledala, a dobro ćete nam platiti da vas tome i
naučimo. A ljudi plaćaju da im neko servira instant rešenja, pri tom i ne pokušavaju
da se sete da moždane vijuge, možda, nečemu i služe. Iza svega toga stoji ideja
"uklopiti se po svaku cenu", oni nam daju primer kako, a mi treba samo slepo
da prihvatamo i da se klanjamo. Strašna strana cele priče je čovekova urođena
sklonost ka liniji manjeg otpora, te nam prihvatanje i uklapanje ne pretstavlja
ni najmanji problem ili grešim: Možda baš frka kako se uklopiti izaziva
ono što nazivamo "trema".
Po Vujaklijinom leksikonu stranih reči i izraza TREMA znači: drhtaj,
grozničavo uzbuđenje, strah, kandidata pred ispit ili glumaca pred izlazak
na pozornicu......
Ja dih dodala (ili sve to uobličila u) strah od neuspeha. Strah od neuspeha
izaziva poredak pun mediokritetskih vrednosti čija su prava slika (vrhunac)
onakvi nastupi, onakve knjige.... instant znanja, skraćene lekcije sažvakane
tuđim zubima... pametno servirane, toliko da je malignost vidljiva samo veštom
oku, a jaka da razara jer deluje duboko pokazujući nam da mi, onakvi kakvi
jesmo, nismo "dobri", i nismo zapravo stvarno sposobni, ne daju nam ništa što
mi stvarno ne znamo, a nastupom "mi vama delimo pamet jer na tom času niste
bili", samo podstiču osećaj manje vrednosti (inferiornosti)...iz osećaja manje
vrednosti (inferiornosti) proističe i strah od neuspeha, strah od neuspeha
degradira duh (...) i priziva neuspeh, za neuspehom sledi osećaj manje vrednosti
(inferiornosti)...i sve na kraju izgleda kao začarani krug.
Pretražujući net naišla sam na tekst koji bi mogao da bude dobra ilustracija
kako društvo leči bolesti koje je samo stvorilo. Pakovanje za svaku sličnu
psiho-seansu razlikuje se samo u "dezenu".
"Trema je možda najveći čovekov neprijatelj. Pod uticajem treme, neko
može da pocrveni, da se zbuni i preznojava. Vjerujem da svaki čovek ima slični
doživljaj
kad se suočava sa važnom prilikom. Na primer, tokom ispita, odgovori koje sigurno
znate pre ispita, ali zbog treme, nemožete da ih pronađete u glavi. Kada se
završi ispit, ovi odgovori su se sami pojavili u glavi kao da nikada nisu nestali.
Ali tada sve je kasno. Ponekad zbog tog neprijatnog osećanja možete da propustite
svoju važnu priliku u životu koju ste toliko dugo čekali. Kako možete da pobedite
tremu? Psiholog je predložio nekoliko načina za savladavanje treme. U stvari,
trema vas neće udariti ukoliko pronađete samopouzdanje.
Koristite svaku priliku da govorite pred publikom, jer to će ojačati vaše samopouzdanje.
Uvek imajte
na umu da niko nije usavršen. Svaki čovek ima svoje sopstvene slabosti, te
su greške neizbežne. Ukoliko izražavate svoje realne misli, vaše greške su
uvek dozvoljene. Dobra sprema je baza samopouzdanja,
nemojte dopustiti da vas drugi nateraju na nešto ako sami niste spremni za
to. Pre usmenog ispita pokušajte
da se setite svih pitanja koja bi ispitači mogli da vam postave. Izbrišite
misli koje izazivaju paniku. Rečenice kao što su "ne mogu da progovorim ni
jednu reč" ili "nikad nemam sreće na ispitu" ne znače ništa osim što vam podrivaju
samopouzdanje. Biće bolje ako ih zamenite rečenicom "šta god da se desi, naći
ću rešenje". Ako imate priliku, bolje uspostavite kontakt sa ispitačem pre
ispita. Ukoliko postoje neke konsultacije, obavezno ih iskoristite. To će vam
smanjiti strah koga je normalno da osećate. Vi morate biti jasni da nije smak
sveta ako se zbunite tokom ispita ili javnog nastupa. Udahnite
duboko, smirite se, osmeh na lice i to će vam pomagati. Ne treba da
se bojite ispitača, oni nisu vaš neprijatelji, oni samo određuju vašu ocenu
na usmenom ispitu. Ukoliko
pobedite tremu, možete da čvrsto držite svoju sudbinu u svojoj ruci."
(frazu "ti spavaš" možete upotrebiti na početku,
u sredini i na kraju, po želji i više puta sve dok vam se sa sigurnošću
"ne rastope
boje".)
Ne mogu da ne primetim i opšti stav svih koji
se bave ovim fenomenom da je normalno da nam je frka, čak kao da
je ohrabruju svojim lekcijama
kako je se osloboditi...: uče nas kako da nas ne bude frka, umesto
da nas "batale" i da nas puste da se bavimo zaista bitnim temama....
imam osećaj da, u tom slučaju, ne bismo imali frku ni od čega.....
Bojim se da ovom pričom ne odem u neku teoriju globalne zavere, ali "trema"
i/ili borba protiv iste je samo još jedna od stvari koja koči (sputava) razvoj
jedinke i njenog intelekta, tera da se uklopimo u koncept, ne dozvoljava improvizaciju,
pa samim tim ni inspiraciju. Onda postajemo manje opasni, ili ostajemo bezopasni.
Koliko god društvo težilo promenama, promena nikada zapravo nije dobrodošla.
Pogotovo neka revolucionarna, pa i na mikro nivou.
sprite ima genijalan slogan: "BUDI SVOJ SLEDI SVOJE INSTINKTE"
Kakva dosetka!!!!!
Itana
Đurašković
itana@verat.net
|
|
