Sve moje sad je tvoje
tamo u ZG je politički smor... sve kao u redu je,
ništa se ne priča o onome šta je bilo, što reče jedan
psihoanalitičar - čist sadizam..
bio sam potpuno nesposoban da se orijentišem - zalutao
sam u gradu koji poznajem... te zaboravio sam kartu,
te kuda li sad ide ova ulica... ne mogu da se sastavim ili
još bolje: sustavim što bi značilo: sistematizujem... ne
snalazim se u tom prostoru a ovom vremenu...
valjda se iz nekog takvog
razloga naši mladi slikaju na
Jelačića placu sa nacionalnim obeležjima, da jave svojima
da su se izgubili!?... pišem nekom SMS: ''u
Zagrebu sam, odsečen sam'' misleći na pristup svom
kompjuteru...
a onda nastupa pristrasnost prema nečemu poznatom,
nečemu što predstavlja doba bezbrižnosti... znači ova
arhitektura možda i nije neka... ali ipak, ne kaže se
uzalud ''Zagrebačka škola arhitekture":
monumentalne zgrade imaju monumentalni status -
okruženje im dozvoljava da se istaknu... saobraćajna i
prateća infrastruktura, okolni objekti, elegantno su podređeni...
za neke zgrade ne možete biti sigurni da li su
upotrebni objekti ili spomenici... kako im se
približavate ili obilazite oko njih - menjate
mišljenje - spomenik je - nije spomenik...
zgrade su na tolikoj udaljenosti od ulica da se mogu
sagledati u celini, a da između nema pustih ledina...
fasade i 'frizovi' na vrhu time dobijaju na smislu i
značaju...
novi objekti projektuju se i pozicioniraju sa pažnjom
i merom... da pukneš od zavisti... skladom objekata,
njihove svrhe i gradskog prostora bavi se urbanizam, kako gde...
fasade su pažljivo razrađene... njihova kitnjasta,
raskošna modernost odaje dobrostojeće finansijere
... reklo bi se da je strogost stila bila napuštena u
ime dopadljivosti, ali sudeći po izgledu objekata i
fasada nakon tri-četiri decenije, ovo je sasvim uspelo
rešenje... rekao bih da se u teksturi vidi i uticaj
umetničke grupe EXAT koja je delovala u Zagrebu
krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina...
za pretpostaviti je da su oni novosagrađeni, mali,
grozni objekti na Novom Beogradu, često
i neophodni "zaklon" od preterano strogih
fasada, nešto kao štitnik od (prosvetiteljskog)
sunca na kačketu... ove zg fasade su međutim, mnogo
prijatnije od bilo kojih novobeogradskih... i naivno
bih zaključio da je to zasluga upravo stvaralačkih
dostignuća grupe EXAT...
... i dok su stambeni objekti u aveniji Vukovar
dali oduška buržoaskim pretenzijama
državnog aparata ili, drugačije rečeno, platili
danak baroknom nasleđu grada (kao i ova
zgrada nedaleko od Jelačićevog trga),
neki autori su imali prilike da treniraju strogoću, ali na
najbolji mogući način... vidite samo kako noću izgleda
ulaz u arhitektonski fakultet...
ili ova ''baš čelik'' fasada...
taman pomislite, ajde dobro, to je centar grada, nisu rušeni
itd... sad ćemo iz voza da vidimo katastrofu u predgrađima
... ... ... kad tamo... milina za oko
u vozu sam ukapirao: neke stvari će nas zauvek i deliti
i spajati - kao noć iznad panonske ravnice ... ... ...
Nebojša
Milikić
neboya@b92.net
|
