| |
Balkanska
bajka
Krvavi putevi kojima su me vukli
Ostavljali po meni trag
I krali mi iz očiju
Onu zelenu nijansu nevinog.
Trula stabla uz koja su me vezivali
I tukli po krilima,
Skrivali me od sunca i sklapali oči,
Zavlačili mi vetar pod kožu,
i...
Vidi, pena, oblaci purpura,
Sitna kitnjasta slova što liče na jesenju idilu,
Vidi, slatki odsjaj svih poljubaca ovog prokletog tla
i kutija.
Polako rukom jednu po jednu stvar slažem:
- Ratnički ideali
- Otpaci primitivizma
- Prljave košulje slavnih vojvoda
- Prljave ruke nad udžbenicima istorije -
- sa zadatkom dopune
- Prokleto uzdizanje svog mišljenja
sa smerom ka centru galaksije
Zatim, iznad:
- Vojničke čizme
- Dva opasača
- Litre i litre rakije koja otvara
ona prava vrata svake ličnosti,
"duše slovenske", prodate iskušenjem
- Sve oči koje su krile pohlepu
- Sva lažljiva usta koja su pljuvala
Po zemlji već natopljenoj krvlju i rakijom.
Jer svejedno,
Pljuvati znači ostaviti u njoj ono što je deo nas
Koliko i krv i šljiva prevrela na suncu.
Da, na sve to stavljam i
- Težnju ka modernom sa primesama klasike
- Potrebu da nas mrze
da bi imali razloga da mrzimo
Onda
- Izdaje, one naše čuvene
I još neke sitnice.
Sve to lepo stavljam u kutiju
Pa onda, na kraju zatvaram.
Noć je, deveti jul l995.
Sedim na kutiji i osećam udarce
Svih onih prljavština o poklopac.
Iznad mene nebo - ogromna količina crnog
i strah da ono iz kutije ne osetim u sebi.
Ma ne nije frka,
Ujutru planiram da odnesem kutiju na Kalemegdan
I bacim je prema ušću,
Pa neka je nosi Dunav.
Ili bi bilo bolje,
Ostaviti je na šinama kojim će proći trinaestica i...
Maja
Nešovanović
pesma je objavljena u knjizi Maje Nešovanović
"Argot kućnih duhova" (izdavači: SKZ i Valjevska gimnazija, Beograd-Valjevo
1996).
Opaska: Stih Nešovanovićeve je prirodan,
blizak govoru, bez artističkih đinđuva. U ovoj pesmi ona (u tom
trenutku joj je samo petnaest
godina) u najboljem postmodernističkom maniru dijagnostifikuje
društvenu stvarnost. Ironija je kod nje pre način da se priđe stvarima
i pojavama, nego bežanje od njih. U "Balkanskoj bajci" ona magijski
čitavu (očito prljavu) stvarnost zatvara u kutiju, izražavajući
tako svoj nemoguć položaj zatvorenika u toj istoj stvarnosti -
kutiji u kojoj zatiče sebe.
|
|
