| |
Čitanje
lica
 Činjenica:
najveći broj časova smara. Nezanimljivo gradivo obraduje se na
nezanimljiv način. To nije problem kojim
bih se
ovde bavila. Problem je šta sa gradivom koje je po sebi
interesantno, šta se to događa, pa su često časovi koji
se bave inače zanimljivim temama tako smorni? Interesantne teme
i oblasti ne bi trebalo da znače da nastavnici mogu sebi da dozvole
da se manje trude. Ukoliko ne oplemene takve časove, doprineće
opštem uverenju učenika da sve čega se škola dodirne
postaje dosadno. A evo kako izgleda jedan od mojih pokušaja
da se promeni način rada na časovima.
Tema jednog od časova psihologije je procenjivanje emocija i emocionalnih stanja
na osnovu izraza lica. O tome može da se priča nekih dvadesetak minuta,
a da se ništa važno ne zaključi i ništa posebno novo ne sazna.
Tako da smo mi, umesto da pričamo, kreirali problem-situaciju sa ciljem da
se odgovori na osnovno pitanje – da li ljudi zaista umeju da procenjuju
osećanja drugih ljudi?
Postupak je sledeci: iz kratkih video zapisa lica nekoliko „modela“,
učenici u okviru grupa „vade“ nekoliko frejmova iz videa, koji
im se čine zgodnim za procenjivanje emocionalnog izraza. Nakon toga svaki član
grupe za sebe procenjuje koja osečanja izražavaju slike koje su izdvojili,
zatim uporede svoje procene.
Ovakav čas za neupućenog posmatrača deluje nesumnjivo haotično, nastavnik koji
organizuje ovakvu situaciju mora neprestano da zuji, da asistira i trci na
tri strane odjednom. Ali ima i nesumnjivih prednosti, kao što je činjenica
da svi nešto rade – pravo osveženje za umorne oči prosvetara.
Druga prednost u odnosu na rutiniziranu nastavnu praksu, kada samom nastavniku
dosadi da ponavlja iste obrasce, je u tome što je konačni ishod uvek nov
i otvoren, nepredvidiv. I najzad, čini mi se da se učenici donekle čak i dobro
zabavljaju – koliko mogu da zaključim iz izraza njihovih lica nakon časa.
A to da li ljudi pozudano tumače znake emocionalnih stanja drugih, to jest
da li se učenici slažu ili ne u svojim procenama, proverite sami. Mogu
vam samo reći da je možda važnije pitanje koliko nas je zaista briga
za osećanja drugih.
Jelena
Đorđević
besnglist@yahoo.com
|
|
