Otkud takav grabež za sredstvima bezbednosti i nadgledanja? Otkud sumnja u svaki subjekat i objekat, te fetisistička težnja za sigurnosnom opnom koja će postedeti naše telo i našu svest od ožiljaka svakodnevice? Otkud bežanija od straha i neizvesnosti, koji su najvazniji generatori čovekolikosti ma kakva ona bila. Kakva to losa savest odbacuje svako pitanje o ekskluzivnosti politike i industrije globalne bezbednosti? Da li je ta politika jednaka svuda, a industrija dostupna svima?

"Ja sam glagol a ne stvar." - Buckminster Fuller
Kratka elektronska forma je produkt akceleracije komunikacije i modus neposredne akcije i interakcije. Ona je ultimativni izraz konektivne svesti "flash generacije" koja operiše u realnom vremenu diskretnog teleprisustva. Ova nova svest konstituiše se kao proces i kao polje, kao fluks turbulentnih blokova senzacija, kao punktum elektronske akcije, kao simptom sinergije informatike i energetike. U elektronskom prostoru vlada sveopšta ekstaza komutacije* koja upucuje na promenljive identitete i nestabilne forme sacinjene od treperavih oznacilaca koji plutaju u dromoskopskom* intervalu ekranske svetlosti...
Autor: Dejan Sretenović



Zamoljena sam da sa advertising/čitaj reklamerske strane napišem tekst o radovima za drugi kef. Nit sam kadra, nit sam pozvana da govorim k'o istoričar umetnosti al' nekako ne vidim ni kako ću da govorim ko neko ko se do sada u određenoj meri bavio kampanjama.
Jedinu vezu koju ja ovde vidim između reklama i kratke elektronske forme je sto su proizvodi slične dužine i mogu da se puštaju na istim medijima. U redu postojala je i tema, jeste da ima radova koji se pozivaju na reklame, al' sve ostalo je različito. I to je odlično...
Autor: Maja M. Marinković