PREMIJERA

Priča o čaju, varijacija na temu "Tri sestre" A.P.Čehova (2006)
Dah Teatar

Igraju: Jugoslav Hadžić, Aleksandra Jelić, Sanja Krsmanović-Tasić, Maja Mitić
Muzika (komponovali i izvode): Aleksandra Damnjanović, Nebojša Ignjatović
Režija: Dijana Milošević
Scenografija: Neša Paripović
Svetlo: Radomir Stamenković
Izrada objekata: Nikola Tasić- ARBOS

Nova predstava DAH Teatra uzima kao polazište klasičnu dramu A.P.Čehova "Tri sestre".
Ova drama služi kao referentna tačka, okvir koji drži objedinjeno različite priče i teme. Centralna tema predstave-voz koji ce najzad odvesti sestre do mesta iz snova - Moskve, ili situacija propuštenih prilika i prokockanih šansi, inspirisao je i provocirao više važnih tema kojima se bave "Tri sestre" DAH Teatra. Vozovi i propuštene prilike vodili su do nestalih ljudi, nestalih jezika i nestalih istina. Ova predstava istražuje značenje sećanja u odnosu na istinu-posebno surovu istinu. Pitanje na koje se predstava fokusira nije o skrivenim istinama već o tome kako tretiramo surove istine.Šta se dešava, kada se na primer, istina o otmici ljudi iz voza za vreme ratova na prostoru naše zemlje obelodani i prepozna čak i na nivou države, ali do danas žrtve nisu zvanicno ožaljene, i njihove porodice nisu čule ni reč utehe?
Koje su implikacije mase informacija koje dobijamo danas preko medija, informacija koje se ne tretiraju humano? Koja je uloga sećanja? Koji su oblici amnezije našeg vremena i kako kreirati ritual anamnesis-a?
"Zaboravljanje koje anamnesis teži da poništi je zaboravljanje koje se dešava kad god se nasilje smatra opravdanim."

Premijera:
17. novembar 2006. u 20.00

Reprize:
18. novembar, 20.00
19. novembar, 20.00
20. novembar, 18.00

Tema razgovora posle predstave DAH Teatra "Priča o čaju"
20. novembar, u 20.00

"Teatar kao ritual sećanja" - uspostavljanje pamćenja kao načina obnavljanja i ponovnog uspostavljanja istine.
Dodatne teme su u vezi našeg odnosa prema pamćenju-zašto smo odgovorniji u odnosu na neke činjenice kada je sećanje u pitanju; kako pamtiti tj. kako se sećati "surovih" istina; kako kreirati prostor gde možemo dozvoliti sećanju da živi; da li je teatar, film tj. umetnost taj prostor? ...