TRAGAČI (2005)

Režija i dramaturgija: Jadranka Andjelić Igraju: Electa Bahrens (SAD) Janos Buš Scena i kostim: Antonella Diana (Italija) Tekstovi: Hafiz "The Gift/Poklon", Jean Fuller "Noor-un-nisa Inayat Khan (Madeline)", Bhagavad Gita Organizacija: Elizabeta Kurela

U predstavi "Tragači" priča o bratu i sestri se prepliće sa poezijom Hafiza, sufi pesnika iz XIV veka. Odrasli u tradiciji sufizma i atmosferi duhovnosti i humanosti Nor i Vilajat Kan se nalaze pred unutrašnjom odlukom u susretu sa okolnostima II svetskog rata i progona miliona ljudi. Kako sačuvati ličnu etiku i duhovnost a učiniti nešto konkretno da bi se zlo zaustavilo. Kako se suočiti sa realnošću sveta a ne izgubiti ideale duhovnih vrednosti koje su prava snaga iza akcije.

Oboje odlucuju da svoje duhovne principe testiraju direktnim ucescem u otporu prema nacistima. Nor postaje prva zena tajni agent-radio operater koja je poslata u Francusku od strane britanske obavestajne sluzbe. U izuzetno riskatnim uslovima ona odbija da se vrati u Englesku, biva uhvacena i ubijena u logoru Dahau. Vilajat je preziveo rat i nastavio svoj duhovni put. Kao sufi ucitelj zalagao se za jedinstvo i razumevanje svih ljudi i religija sveta do svoje smrti 2004. godine.

Kombinujući realno i irealno, poetiku i humor, predstava se odvija kao elegorija o životima dvoje ljudi koji nam otkrivaju moć lične odluke i doslednosti.

Svaka misao
Da si bolji ili gori
Od drugog čoveka
Začas razbije čašu
Vina
(Hafiz)

Noor i Vilayat Khan su deca Nazrat Inyat Khana poznatog sufi učitelja koji je proširio sufizam na zapad, zalažući se za suštinsko jedinstvo svih religija. Noor je postala prva žena tajni agent - radio operater koja je poslata u Francusku od strane Britanske obaveštajne službe u II svetskom ratu. Kao i Simone Wail ona je verovala u moć akcije koje polazi iz lične moralne vrednosti i etike. Ona se odlučuje na rizik prateći lični osećaj odgovornosti. U izuzeno riskatnim okolnostima ona odbija de se vrati u Englesku i održava radio vezu sa saveznicima. Biva otkrivena i uhvaćena. Tretirana je kao "izuzetno opasan zarobljenik" zbog svoje nekooperativnosti a svi njeni prijatelji kao i neprijatelji posle rata, su je zapamtili kao primer nežnosti i saosećanja sa drugim ljudima. Ubijena je u logoru Dahau 1944., jednim metkom u potiljak. Posle rata Noor su dodeljeni najviši ordeni za hrabrost u Francuskoj i Engleskoj. Vilayat je preživeo rat, kao čistač mina u mornarici a posle rata nastavio svoj duhovni put. Kao naslednik svoga oca i vođa Internacionalnog Sufi Reda zalagao se za ljubav i saosećanje među ljudima i religijama sveta sve do svoje smrti 2004.

Hafiz, jedan od najpopularnijih pesnika Persije (XIV vek) na svom umetničkom i duhovnom putu kreira jedinstveno delo, koje je uticalo na mnoge intelektualce, pisce i umetnike kasnijih vremena. Namerno rušenje klišea mišljenja i konvencija je smelost ovog pesnika, kakva je i danas retkost. Poezija i misli Hafiza se obraćaju pojedincu i njegovoj odgovornosti za kreiranje slike sveta u kakvom želi da živi.
Hafiz daje sliku ljudske prirode, mržnje, ljubomore, rata, ljubavi, dobrote, taštine; igre ljubavnih osećanja, igre ponosa, svih aspekata života. On je pesnik- slikar različitih apekata života. Svaki stih je slika, a u svakoj slici, u bilo kojoj boji - taština, ponos, sujeta, ljubav, milost ili saosećanje u svim svojim vidovima - on vidi jedinstveni duh i pokazuje istu ljubav za sve manifestacije ovoga sveta.
"Ovi izuzetni stihovi su kao magični trikovi reči - što izazivaju da misao bljesne i zameni uobičajeno opažanje tuge i bola sa stvarnom radošću". (Sylvia Boorstein)

Predstava je realizovana uz pomoć Sekretarijata za kulturu Grada Beograda. U saradnji sa Beogradskim Dramskim Pozorištem.